This text is available only in Serbian.
Članstvo Srbije u Evropskoj uniji još nije na dohvat ruke, prvo zbog naše nepripremljenosti da ispunimo sve preduslove za članstvo, ali i trenutne nevoljnosti same EU da primi zemlje Zapadnog Balkana. Na to treba da dodamo još i situaciju oko Brexita, tj. izlazak Velike Britanije iz članstva, što ostavlja određeni politički vakuum koji tek treba da se prebrodi, usled čega postoje i jake struje unutar EU (kao francuski predsednik Makron) koje tvrde da sama EU trenutno nije spremna za nove članice dok prvo ne sredi stvari u svojoj kući. Ali to ne znači da ne treba da razmišljamo o tome šta bi evropske integracije za nas značile. U ovom tekstu prikazujem kakav bi bio uticaj članstva u EU po poreze koje plaćamo, jer u životu su jedino dve stvari izvesne: smrt i plaćanje poreza.
Porez na dodatnu vrednost (PDV)
Evropska unija je državama članicama ostavila široko odrešene ruke u vezi sa poreskim zakonodavstvom, ali je ipak uvela neka opšta pravila, propisana Direktivama, kojih se zemlje članice moraju pridržavati. Dok su pravila u oblasti direktnog oporezivanja (kao što su porez na dohodak, imovinu ili socijalni doprinosi) uglavnom ostala van dohvata evropske birokratije, došlo je do izvesnog ujednačavanja poreskih propisa u oblasti indirektnog oporezivanja (porez na dodatu vrednost, akcize).
Prvo pravilo jeste da zemlje članice uvedu porez na dodatu vrednost kao osnovni porez na potrošnju, sa tim da PDV pored osnovne stope može imati i privilegovanu tj. nižu poresku stopu za određene proizvode, i da niža poreska stopa ne može biti manja od pet odsto, a viša stopa ne može biti manja od 15 odsto. Samim državama članicama ostavljeno je da biraju da li će imati dve stope, i koliko će one iznositi. Na primer, Danska ima samo jednu stopu PDV-a od 25 odsto, najnižu osnovnu stopu ima Luksemburg sa 17 odsto, a najvišu Mađarska sa 27 odsto. Naravno, ima i izuzetaka: zemlje koje su pre uvođenja ovih pravila imale više od jedne niže stope, mogle su da je zadrže (od trenutnih 28 zemlja članica, njih 17 ima dve privilegovane stope PDV-a); a takođe zemlje koje su imale posebnu stopu nižu od obaveznih pet odsto su mogle da sa tom praksom nastave i dalje (na primer: Španija, Francuska, Irska, Italija i Luksemburg). Kao što vidimo, Srbija ispunjava ove opšte uslove: PDV smo uveli 2005. i imamo dve poreske stope koje su u okviru definisanog praga (opšta stopa od 20 odsto i posebna stopa od osam odsto).
Jedna od stvari koju bi trebalo da promenimo jeste tretman slobodnih zona: investitori locirani u njima su trenutno oslobođeni plaćanja PDV-a na izvedene građevinske radove.
Akcize
Drugi deo harmonizacije poreskih propisa u EU odnosi se na akcize. Prvo je uveden jedinstven spisak proizvoda na koje se naplaćuju akcize (pre ovoga je bilo slučajeva da akcizna politika iskače od standardne prakse, pa je tako Italija naplaćivala akcize na šibice). Potom je opet odabran pristup da je za sve zemlje EU određen minimalni nivo akcize, ispod koje zemlje ne mogu da idu, ali zato ako tako odluče mogu da naplaćuju stopu višu od te minimalne. Sada se u okviru cele EU naplaćuju obavezne akcize na:
1. alkoholna pića;
2. energiju (uključujući gorivo);
3. duvanske proizvode;
Rakija će poskupeti, votka pojeftiniti
U slučaju akciza na alkohol, u EU se one naplaćuju prema sadržaju alkohola u pivu ili žestokom piću (što više alkohola u piću, viša i akciza). Na primer, za žestinu minimalna akciza iznosi 550 evra po hektolitru čistog alkohola. Ovde se Srbija suočava sa dvostrukim problemom: kod nas se akciza određuje prema tome od čega se piće proizvodi (različita je akciza ako se piće pravi od voća ili od žitarica, bez obzira na alkoholni sastav), i akcizne stope su niže od minimalnih. U slučaju voćnih rakija, i ako podrazumevamo prosečan iznos od 40 odsto alkohola, ukupna akciza po hektolitru iznosi 282 evra, a u slučaju pića od žitarica 717 evra. Dakle, Srbija bi morala da žestoka alkoholna pića oporezuje prema sadržaju alkohola, a ne prema tome od čega se piće proizvodi (čime se najverovatnije trenutno u bolji položaj stavljaju domaći proizvođači rakije u odnosu na uvoz stranih pića). Ovakva opšta akciza za alkohol da bi ispunila obaveznu minimalnu visinu mora biti negde između trenutne akcize po litru za voćne rakije i pića od žitarica – to znači da postoji mogućnost da će ulaskom u EU rakije malo poskupeti, a viski i votka malo pojeftiniti.
Za struju i gorivo nema promena
Minimalna akciza na električnu energiju u EU trenutno iznosi jedan evro po megavat satu (MWh). U Srbiji se akciza na struju određuje kao 7,5 odsto vrednosti računa za struju (koji uključuje i druge stavke, a ne samo trošak za električnu energiju), ali imajući u vidu da je znatno viša od minimalne, ovo neće predstavljati problem: akciza u Srbiji po trenutnom cenovniku po MWh jedino u zelenoj zoni u nižoj tarifi iznosi manje od toga tj. 0,9 evra, dok je u svim ostalim slučajevima znatno iznad (na primer, niža tarifa u plavoj zoni 1,4 evra a u slučaju crvene zone u višoj tarifi čak 11,2 evra). Dakle, država nam za struju već naplaćuje više od minimuma koji zahteva EU.
Gotovo ista situacija je i sa akcizama na gorivo – minimalna akciza u EU je uvek niža nego nam država to već naplaćuje. Na primer, u EU je minimalan iznos 359 evra na 1.000 litara bezolovnog benzina, 330 evra u slučaju gasnih ulja i kerozina. Kod nas ove akcize iznose (kada se preračunaju) 477 evra za bezolovni benzin, 490 evra za gasna ulja i 572 evra za kerozin.
Bolje ostavite pušenje na vreme
Obračun akcize na cigarete u EU je prilično komplikovan, jer postoji nekoliko važnih pravila: mora da postoji akcizna komponenta vezana za cenu proizvoda (kao udeo u maksimalnoj maloprodajnoj ceni tj. ad valorem) i specifična komponenta, izražena u fiksnom iznosu na hiljadu cigareta, koja mora da iznosi između 7,5 odsto i 76,5 odsto ukupnog poreskog opterećenja. Pored toga, ukupna naplaćena akciza mora biti barem 90 evra na hiljadu cigareta, i barem 60 odsto prosečne maloprodajne cene.
Ono što jeste olakšanje je to da naš sistem za sada ispunjava EU standarde u svemu osim po najvažnijem zahtevu, a to je minimalna akciza. Na primer, na neku kutiju cigara koja u maloprodaji košta 260 dinara, ukupni nameti države, uključujući i PDV i akcize, iznose 203 dinara tj. 79 odsto! Od toga akcize iznose 160 dinara (73,7 dinara po paklici plus 33 odsto maloprodajne cene) što na hiljadu cigareta znači tek nepunih 68 evra, što je daleko od minimalno zahtevanih 90 evra. Dakle, sa ulaskom u EU možemo da očekujemo rast cena cigareta, od 50-60 dinara po paklici, da bi se ispunili ovi zahtevi.
I u EU i van nje o visini poreza sami odlučujemo
Kao što vidimo, potencijalni ulazak Srbije u EU ne bi imao neke veće posledice po poreze koje plaćamo. Morali bismo da pimenjujemo zajednička evropska pravila, što bi dovelo do drugačijeg akciznog tretmana žestokih pića, i poskupele bi cigarete, ali sve u svemu to bi bile dve najveće promene koje za sada možemo da očekujemo. Ovo znači nešto manje para u našim džepovima, a više novca da njime raspolažu političari, ali bi to inače bila samo kap u moru u odnosu na ukupne sume kojima oni u zemlji već raspolažu, ne samo preko budžeta nego i preko javnih i državnih preduzeća.
U EU ne postoje nikakva druga pravila koja se tiču poreske politike, tako da na ukupan nivo javne potrošnje i visine poreza utiču domaći faktori, pre svega društveni konsenzus o poželjnom socijalnom modelu. U skandinavskim zemljama je prisutna socijalna država koja putem visokih poreza finansira veoma izdašne univerzalne državne programe obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite; u kontinentalnom delu Evrope je to nešto u manjoj meri pa su i porezi niži, dok su na drugom kraju Irska ili Bugarska sa bazičnim socijalnim funkcijama države, koje su usmerene prvenstveno ka najsiromašnijim, ali samim tim imaju i niske poreze.
Ovo nam pokazuje i grafikon na kome vidimo da postoje velike razlike u ukupnoj javnoj potrošnji u zemljama članicama EU. Drugim rečima, o tome se ne pita EU već građani svake pojedinačne zemlje članice. Drugim rečima, potencijalnim ulaskom Srbije u EU ništa puno se u ovom smislu ne bi promenilo.
Autor teksta je Mihailo Gajić.
Ovaj tekst je objavljena u okviru projekta „Zašto su EU ekonomska pregovaračka poglavlja važna? – Ka boljem razumevanju u regionu južnog Banata”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva „Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA” i partner – nezavisni medijski portal Pančevo Si Ti i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo je programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju CETRA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.