This text is available only in Serbian.
BEOGRAD – Danas se navršava četrnaest godina od početka pregovora EU i, tada državne zajednice Srbije i Crne Gore, o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), prvoj stepenici ka integraciji Srbije u EU. Danas, četrnaest godina kasnije, Srbija je otvorila sedamnaest od trideset pet poglavlja, a privremeno zatvorila dva, i, ukoliko nastavi ovim tempom, budućnost njenog puta ka EU je dosta neizvesna. Šta predstavlja SSP i da li je Srbija imala onoliko koristi koliko se od sporazuma očekivalo?
SSP je ratifikovan 2013. godine, a Prelazni trgovinski sporazum, koji je integralni deo SSP-a, krenuo je da se primenjuje od januara 2009. Najvažnije obaveze koje je naša zemlja preuzela ovim Sporazumom su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU“, objašnjava Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike.
Kako kažu iz CEP-a, neposredno pre otpočinjanja pregovora postojala je bojazan u javnosti da će stupanjem na snagu SSP doći do drastičnog pada izvoza i povećanog uvoza iz zemalja EU, budući da će se lagano spuštati carinska zaštita prema EU, a da naša preduzeća neće moći i znati da iskoriste povoljniji režim izvoza u EU.
„Ipak, dok je pokrivenost uvoza izvozom u periodu 2000-2010 bila ispod 50%, nakon početka primene SSP-a došlo je do značajnog porasta izvoza uz ograničeni rast uvoza, što je rezultiralo pokrivenošću uvoza izvozom od preko 80%,“ objašnjava Miljenović.
Nažalost, ovo ne znači da su naša preduzeća iskoristila šanse koje su bile pred nama i postala značajno konkurentnija.
„Mogućnosti učešća na Jedinstvenom tržištu EU su veoma velike, i još uvek neiskorišćene. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbija je i zvanično postala jedno od tržišta sa najboljim spoljnotrgovinskim režimom, budući da trenutno ima ugovorni odnos o bescarinskom režimu i prema tržištu EU, kao i prema drugim tržištima,“ kaže Miljenović.
„Pored toga, sami pregovori o zaključivanju SSP-a su pokrenuli izvestan broj reformi koje su imale blagotvoran uticaj i na preduzetnike i potrošače. Tu spadaju reforme u oblasti zaštite konkurencije, potrošača, intelektualne svojine, bezbednosti proizvoda, standardizacije i tehničkih propisa,“ dodaje Miljenović. „Ali, na nama je da ove prilike iskoristimo, što u prethodnim godinama nismo uradili u dovoljnoj meri,“ zaključuje Miljenović.
CEP, zajedno sa NALED-om i portalom European Western Balkans trenutno sprovodi projekat „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učešće u pregovorima o pristupanju EU kroz određene radne grupe Nacionalnog konventa o EU (Pripremi se za učešće) . Cilj projekta, koji podržava Delegacija EU u Republici Srbiji, je približavanje ekonomskih aspekata pregovora o članstvu sa EU, koji se temelje na principima i odredbama SSP, ka civilnom društvu, privredi i građanima i njihovo bolje uključivanje u pregovore putem postojećih mehanizama, odnosno Nacionalnog konventa za EU.