Energetska efikasnost na nivou cele države može se podići na visok stepen samo zajedničkim sistemskim pristupom, koji podrazumeva odgovarajuću regulativu, praktična sveobuhvatna rešenja i podizanje nivoa svesti građana. To je zajedničko mišljenje eksperata sa vebinara “Kako da štedimo i budemo energetski efikasni”.
Boris Ilijevski, projektni menadžer Delegacije EU u Srbiji naglasio je da su uštede toplotne i električne energije izuzetno važne teme danas, ne samo ne evropskom nego i na globalnom nivou.
„Sektor energetike je jedan od najvećih emitera gasova staklene bašte. Lignit u Srbiji je veoma lošeg kvaliteta i nalazi se duboko u zemlji, što otežava iskopavanje i zahteva dodatnu potrošnju energije. Kao odgovor na klimatske izazove EU je podigla ciljeve za smanjenje emisije ugljen-dioksida i za povećanje udela obnovljivih energetskih izvora. Do kraja godine se očekuje revizija direktiva za energetsku efikasnost i obnovljive izvore. Biće postavljeni još ambiciozniji ciljevi za smanjenje emisije CO2. Srbija planira da prati ove trendove. Sektor „zgradarstva“ dominira sa udelom od oko 40 odsto ukupne potrošnje električne energije. EU je objavila Ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan koji predviđa renoviranje i obnovu javnih i stambenih zgrada. Teži se tome da standard za nove zgrade bude nulta stopa emisije“ kaže Ilijevski.
Ilijevski podseća da je izrada Nacionalnog plana za klimu i energetiku u toku i da EU podržava Ministarstvo rudarstva i energetike i u tom smislu. Do februara sledeće godine se očekuje finalizacija i zvanično usvajanja plana.
„Uveden je pojam „prosumer-a“. Individualni proizvođači energije iz obnovljivih izvora će moći da plasiraju viškove na tržište. Sve to će biti bez značajnog efekta ako se sistematski ne pristupi obnovi zgrada, uvede naplata grejanja po utrošku i mi pojedinci ne povećamo energetsku efikasnost sopstvenih domova. EU će nastaviti da podržava Fond za energetsku efikasnost Srbije. Nadamo se da će do kraja ove godine biti ugovoreni radovi za Projekat povećanja energetske efikasnosti četiri javne zgrade u Beogradu i da će naredne godine krenuti Projekat rehabilitacije VMA, čija je ukupna vrednost oko 240 miliona evra.” zaključuje Ilijevski.
Dr Mirko Đapić, ključni ekspert projekta EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda kaže da se po podacima iz ove godine potrošači u Srbiji uglavnom odlučuju za odabir kućnih uređaja na osnovu robne marke, dok 30 odsto bira najjeftinije uređaje. Tek 13 odsto brine prvenstveno o energetskoj efikasnosti pri odabiru kućnih aparata.
„Po nemačkoj studiji od pre deset godina, mašina za pranje veša iz tadašnje energetske klase „A“ generiše u toku svog desetogodišnjeg životnog ciklusa 835 kg ugljen-dioksida. U Srbiji ima otprilike tri miliona mašina za pranje veša koje generišu ogromnu količinu ugljen-dioksida. Od ove godine su na snazi nove energetske oznake koje su u skladu sa novim metodama ispitivanja energetske efikasnosti uređaja. Na novim nalepnicama uređaji najniže klase energetske efikasnosti „G“ godišnje troše duplo više električne energije od najbolje klase „A“. Za najlošiju klasu uređaja „G“ potrebno je 3,3 stabla drveta radi apsorpcije generisanog ugljen-diokida prilikom godišnje upotrebe. Mašina iz prethodno pomenute studije od pre deset godina, koja je tada bila u klasi „A“, sada ne bi mogla da zadovolji standarde po novim oznakama iz klase „G“. To govori o znatno povećanim standardima energetske efikasnosti na novim oznakama.“
Đapić podvlači važnost dobre saradnje sa Ministarstvom rudarstva i energetike oko novih zakonskih propisa koji treba uskoro da stupe na snagu.
„Tržišna inspekcija uzorkuje proizvode sa tržišta a nema osposobljene laboratorije koje mogu da provere stvarne karakteristike proizvoda. Naš projekat radi na podizanju kapaciteta u tom smislu. Imamo šest odabranih laboratorija koje će moći da pokriju većinu proizvoda. Proizvođači i trgovci su spremni da ulože u proveru tačnosti energetskih oznaka na uređajima. Početkom septembra kreću obuke za ispitivanje energetske efikasnosti proizvoda. Nakon toga krećemo sa podizanjem svesti građana ne temu energetske efikasnosti i označavanja proizvoda.“
Luka Naglić, tehnički ekspert GEFF programa pričao je o praktičnim savetima za poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstava iz ugla iskustava potrošača.
„Toplota odlazi kroz zidove i prozore koji ne dihtuju. Treći način za gubitak toplote je kroz krovnu ploču. Savet bi bio da se koristi troslojno staklo koje treba da bude ispunjeno argonom. PVC profili su značajno efikasniji od aluminijumskih. Ugradite ih putem „RAL“ montaže sa specijalnom trakom oko prozora od penaste materije koja povećava energetsku efikasnost, smanjuje prodor vode i kondenzaciju na spoljnoj strani prozora. Bitno je ugraditi roletne jer sprečavaju direktno sunčevo zračenje, a zimi sprečavaju gubitak toplote i do 10 odsto. Savremene kutije za roletne su opremljene izolacionim materijalima. Ukoliko postavite izolaciju zida na unutrašnju stranu, u zimskom periodu ceo zid će biti hladan i imaćete situaciju sa kondenzacijom vlage i pojavom buđi izmeđi izolacije i zida. Izolacija se radi idealno od mineralne vune debljine 2 cm“, kaže Naglić.
Naglić navodi da su solarni paneli potencijalna opcija za velike uštede, naročito nakon usvajanja kompletne neophodne zakonske regulative u toj oblasti. „Solarne panele treba okrenuti ka jugu a optimalan ugao postavljanja u našim uslovima je 30 do 45 stepeni.“
Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost.