Zbog čega sve ovo?
Bez vode se ne može – voda je truizam. Kada se kaže „voda“, misli se na život, zdravlje, prirodu i slobodno vreme. Međutim, lako se zaboravlja koliko je zaista značajna voda dobrog kvaliteta: voda za piće, voda kao sirovina koju koriste proizvođači hrane, voda za potrebe industrije, voda za navodnjavanje.
Srbija je zelena i plodna zemlja. Voda može izdržati puno toga, ali, ne sve, naravno.
Domaćinstva zagađuju vodu. Na primer, otprilike polovina organskog zagađenja naših reka potiče iz domaćinstava, uglavnom zbog nedostatka postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Fabrike ponekad troše više vode nego što je to dobro za bilans podzemnih voda. Farme ispuštaju đubriva, pesticide i tečni stajnjak u vodni ciklus. Brane na hidroelektranama zaustavljaju migraciju riba i narušavaju prirodni balans koji je rekama neophodan kako bi se voda prečistila prirodnim putem.
Različiti interesi, jedan zajednički cilj
Svi ovi interesi se moraju uskladiti, uključujući i zaštitu rečnih obala i plavnih područja. Poslednjih godina, izazovi neprestano rastu, kao što je to slučaj širom Evrope: vode su pod sve većim pritiskom.
Od 2000. godine, Evropska unija se oslanja na koordinisano upravljanje vodama kako bi svi na kontinentu mogli imati dugoročne koristi od voda.
|
Takozvana Okvirna direktiva o vodama ima za cilj sistemsko unapređenje zaštita voda. Direktiva pruža regulatorni okvir za zaštitu kopneih površinskih voda, prelaznih voda, priobalnih i podzemnih voda. Opšti ciljevi su navedeni u članu 1:
|
Zaštita voda pod lupom
Srbija učestvuje u sprovođenju Okvirne direktive o vodama Evropske unije. Zaštita voda je trenutno pod budnim okom pažnje. Zajedno sa institucijama iz Srbije koje se bave upravljanjem vodama, projekat EU „Podrška planiranju politika u sektoru upravljanja vodama“ radi na usklađivanju domaćih procedura i propisa sa onima koji se primenjuju u EU.
Šta sve to konkretno znači?
U ovom trenutku, stručnjaci širom zemlje sistematski prate i vode evidenciju o statusu voda. Geolozi, hemičari, biolozi i hidrolozi rade na konceptima za unapređenje kvaliteta voda.
Na primer, gde je naročito hitno izgraditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, što može vrlo brzo imati pozitivan efekat? U kojim regionima se mora hitno smanjiti zagađenje? Koje opcije još postoje pored ispravljanja reka? Kako uskladiti zaštitu životne sredine i kontrolu poplava? Šta je sa zalihama ribe? Ko vodi računa o gotovo zaboravljenim kontaminiranim lokacijama u napuštenim industrijskim postrojenjima? Za sve navedeno su neophodni resursi.
Iskusni stručnjaci iz Republičke direkcije za vode, javnih vodoprivrednih preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“ upravljaju ovim procesima, dok EU pruža stručnu i finansijsku podršku.
Ambiciozan i isplativ plan
Pristupanje zajedničkoj evropskoj politici u oblasti voda znači da mora doći do promena, koje ponekad zahtevaju strpljenje i upornost. Srbija se obavezala da će pristupiti ovom procesu do 2021. godine.
U zemlji kao što je Srbija, koja poseduje hiljade kilometara reka i potoka, održivo upravljanje vodnim resursima na osnovu naučno utemeljenih pravila zahteva puno posla. I da: to košta. Međutim, vrednost „povraćaja ulaganja“ za zemlju ne može biti precenjena, a to je perspektiva uravnoteženog sistema upravljanja vodama na celom Balkanu koji će trajno i pouzdano Srbiji obezbediti onu osnovu života - zdravu vodu - bez koje teško možemo preživeti više od jednog dana.