Beograd, 22. jun 2023. godine – Uz podršku projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji” u Privrednoj komori Srbije je održan Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana. Ovaj događaj je okupio ključne aktere iz regiona kako bi sagledali koliki je napredak ostvaren u poslednje tri godine u sprovođenju Zelene agende. Imajući u vidu da se privrede u zemljama regiona i dalje u velikoj meri oslanjaju na tradicionalne modele poslovanja, na Samitu je ukazano da postoji hitna potreba da se pređe sa linearne na cirkularnu ekonomiju.
Cirkularna ekonomija je model poslovanja koji ima za cilj da smanji količinu otpada i poveća efikasnost u korišćenju resursa, te da podstiče održivu potrošnju i proizvodnju. Za razliku od tradicionalnog linearnog modela „uzmi, napravi, koristi i odbaci“, cirkularna ekonomija se fokusira na održavanje materijala u upotrebi što je duže moguće, produženje životnog veka, ponovnu upotrebu ili reciklažu proizvoda i smanjenje iskorišćavanja ograničenih prirodnih resursa.
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić istakla je na ovom događaju da je cirkularna ekonomija prepoznata kao značajan podsticaj za zelenu tranziciju Srbije.
„Zelena tranzicija je proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju energije, smanjenju negativnog efekta na životnu sredinu, primeni inovacije digitalnih alata i većoj konkurentnosti privrede“, objasnila je ona. Kako je rekla, Srbija i svet su se usvajanjem Agende 2030 UN-a i Pariskim sporazumom iz 2015. godine, opredelili za održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promena.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je, tokom poslednjih sedam godina, podržao više od 30 inovativnih ideja za ubrzanje cirkularne ekonomije, a više od 60 kompanija zainteresovanih za reciklažu i ponovnu upotrebu otpada prijavilo se na izazove iz oblasti cirkularne ekonomije koji su sprovedeni u prvoj polovini ove godine. Vođa tima za klimatske promene i životnu sredinu u UNDP-u, Miroslav Tadić, rekao na Samitu da je nova politika EU - Zeleni dogovor, usmerena ka klimatskoj neutralnosti, održivim vidovima energije, nultom otpadu i cirkularnoj ekonomiji.
„Ta politika preslikana je kroz Sofijsku deklaraciju za Zelenu agendu i na države Zapadnog Balkana, a značajni pomaci ka njoj već su vidljivi u Srbiji: usvojeni su Program cirkularne ekonomije, Strategija niskougljenočnog razvoja, podzakonski akti za regulisanje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Takođe, unapređuju se propisi o prestanku statusa otpada i nusproizvodima, a uskoro očekujemo i usvajanje Nacionalnog plana za energetiku i klimu, kao i izazove vezane za pograničnu taksu EU na emisije ugljenika. To su jasni signali za privredu da visoka zavisnost od fosilnih goriva i linearni poslovni modeli više nisu opcija, kao i da konkurentnost i opstanak na tržištu zahtevaju dekarbonizaciju i prelazak na cirkularnu ekonomiju”, pojasnio je Tadić.
Programski menadžer za životnu sredinu i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji, Antoan Avinjon ističe hitnu potrebu za prelaskom na cirkularnu ekonomiju, navodeći nedavne incidente vezane za klimatske promene kao što su poplave, nizak nivo podzemnih voda i šumski požari.
„Cilj cirkularne ekonomije je da minimizira stvaranje otpada i maksimizira efikasnost resursa. Region Zapadnog Balkana, sa svojom visokom zavisnošću od fosilnih goriva i ograničenim napretkom u korišćenju energije iz obnovljivih izvora, treba da da prioritet cirkularnim praksama kako bi ispunio globalne ciljeve smanjenja emisije gasova staklene bašte“, rekao je Avignon i naglasio višestruke prednosti implementacije cirkularne ekonomije, uključujući očuvanje životne sredine, ekonomski rast , i povećanu konkurentnost na Zapadnom Balkanu.
Kroz četiri panela, na Samitu cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana je sagledana primena Zelene agende sa aspekta nadležnih državnih organa, međunarodnih institucija i privrednih komora, predstavljena su cirkularna rešenja koje kompanije primenjuju u svom poslovanju, kao i mogući izvori finansiranja zelene tranzicije. Istaknuto je i da je pred celim svetom dug put u postizanju željenih promena, posebno kada se ima u vidu podatak iz Globalnog izveštaja cirkularnosti za 2023.godinu, prema kome je samo 7,2 odsto globalne ekonomije cirkularno.
Kao prateći događaj Samita, na Cvetnom trgu u Beogradu je održan Festival cirkularne ekonomije. Programom Festivala obuhvaćene su razne vrste zabavno-edukativnih aktivnosti za decu i građane, radi podizanja svesti o klimatskoj krizi i značaju primene principa cirkularne ekonomije u očuvanju prirodnih resursa.
Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.