Potpisan ugovor o izgradnji deonice Transbalkanskog koridora za prenos električne energije

Nova mreža dalekovoda između Obrenovca i Bajine Bašte, deo Sekcije 3 Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, predmet je ugovora vrednog 12,8 miliona evra koji je danas potpisan u Beogradu.

Ugovor su potpisali potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić i direktor kancelarije nemačke KfW banke u Srbiji Rudiger Hartman, a potpisivanju je prisustvovao i ambasador Nemačke u Republici Srbiji, Tomas Šib.

Delegaciju Evropske unije predstavljao je šef za saradnju Ingve Engstrom. On je rekao da je do sada kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), koji kombinuje finansiranje zemalja članica, Evropske unije i međunarodnih banaka, uloženo oko 220 miliona evra samo u Srbiju, a da ukupna ulaganja kroz ovaj mehanizam u regionu iznose oko 5,5 milijardi evra, u oblasti saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine i digitalne infrastrukture. “Ovaj mehanizam može mnogo da pomogne u razvoju čitavog regiona, uključujući i Srbiju”, dodao je Engstrom.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, rekla je da je cilj Srbije da bude tranzitni koridor i u energetici, kao što je već u saobraćaju. “Transbalkanski koridor je regionalni projekat od strateškog značaja, koji znači stabilnost na tržištu električne energije ne samo u Srbiji, već i u regionu, u Rumuniji, Crnoj Gori, Italiji. Ukupna vrednost izgradnje Transbalkanskog koridora u Srbiji je 157 miliona evra, a ukupna dužina 321 kilometar”, rekla je Mihajlovićeva.

Ministarka Joksimović izjavila je danas da je izgradnja projekta Transbalkanskog koridora važan korak u procesu reformi u oblasti evropskih integracija Srbije i regiona. Joksimović je naglasila da se na tom važnom projektu radilo dugo sa evropskim institucijama, ali i našim razvojnim partnerom u sektoru energetike, a to je Nemačka kroz saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW). „Svaki projekat koji uradimo od finansijskih sredstava poreskih obveznika EU, kombinovano sa kreditnim linijama i našim budžetom, važan je segment u energetskom sistemu. Projekti su sada posebno važni u odnosu na novu metodologiju, klastersku metodologiju“, rekla je Joksimović.

Vrednost investicije u Sekciju 3 Tranbalkanskog koridora iznosi 58,95 miliona evra i realizuje se kroz zajam KfW u iznosu od 40 miliona evra, investicioni grant Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF), u iznosu od 12,8 miliona evra, a preostali iznos od 6,15 miliona evra obezbeđen je iz tehničke pomoći WBIF i sredstava EMS-a.

Last updated: 22. Novembar 2024. 09:38