Poljoprivreda i hrana

O sektoru

Evropska unija donirala 230 miliona evra za poljoprovredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine.

Očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju – glavni su ciljevi ovog sektora.

Važna ilustracija saradnje Evropske unije i Srbije u domenu poljoprivrede jeste činjenica da je vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU 2009. godine iznosila oko 640 miliona evra, dok je u 2023. godini ta vrednost iznosila 2,2 milijarde evra.

EU trenutno finansira pet projekata u oblasti poljoprivrede, bezbednosti hrane i zdravlja životinja: iskorenjivanje besnila, otopornost poljoprivrednog sektora prema elementarnim nepogodama, usklađivanje standarda proizvodnje i kontrole svežeg pilećeg mesa i jaja, uspostavljanja LPIS sistema, kao i zajedničkog tržišta za poljopriredne proizvode. 

Evo još nekih značajnih aspekata ovog sektora:

Zajednička poljoprivredna politika jedna je od najznačajnijih sektora u EU, kako u pogledu broja propisa koji regulišu ovu oblast tako i u pogledu veličine poljoprivrednog budžeta u ukupnom budžetu Evropske unije. Poljoprivredi u EU pripada gotovo 40% ukupnog budžeta EU. Glavni cilj je da se obezbedi stabilno snabdevanje tržišta poljoprivrednim proizvodima po pristupačnim cenama što, sa druge strane, znači odgovarajući prihod za poljoprivrednike. Sektor poljoprivrede čine dva dela:

• direktna plaćanja uz tržišne intervencije
• ruralni razvoj.

Direktna plaćanja podrazumevaju da, uz očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, bezbednost hrane, poštovanje dobrobiti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju, poljoprivrednici dobijaju podsticaje bez obzira na to kojom se vrstom proizvodnje bave i time imaju stabilan prihod bez obzira na tržišnu nestabilnost. Tržišne intervencije se odnose na povlačenje proizvoda sa tržišta, podršku proizvodnji određenih proizvoda, sistem kvota, podršku poljoprivrednicima u sektoru voćarstva i povrtarstva. Ruralni razvoj doprinosi jačanju konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, kao i unapređenju kvaliteta života ruralnih područja.

Projekti EU namenjeni poljoprivrednicima u Srbiju podstiču korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, unapređuju kvalitet proizvoda, te povećavaju njihovu konkurentnost na tržištu EU sa preko 500 miliona potrošača. Takođe, jača se kapacitet Agencije za agrarna plaćanje, tela koje će biti most između srpskih poljoprivrednika i institucija Evropske unije.

IPARD

Kada je u pitanju Republika Srbija, sektor Poljoprivrede nije usmeren samo na usaglašavanje poljoprivrednih politika, odnosno na pregovaračka poglavlja 11 i 12 – Poljoprivreda i ruralni razvoj i Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika. Pomoć Evropske unije ogleda se u konkretnim donacijama, a najbolji primer jeste Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (IPARD). IPARD je vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja. Važno je napomenuti da su ova sredstva korisnicima dostupna do 2023.

U okviru programa IPARD, Srbija je odlučila da sprovede šest sledećih mera:

• Ulaganja u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (Mera 1)
• Ulaganja u fizičku imovinu koja se tiču prerade i stavljanja u promet poljoprivrednih i ribarskih proizvoda (Mera 3)
• Ekološki orijentisana i organska poljoprivreda (Mera 4)
• Implementacija lokalnih razvojnih strategija—LEADER pristup (Mera 5)
• Mera 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja: ima za cilj povećanje stepena razvoja ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, uz mogućnost stvaranja novih radnih mesta, što će direktno uvećati prihod gazdinstava.
  
• Diverzifikacija poljoprivrede (Mera 9)

Odlukom Evropske komisije broj S(2022)1537 od 09. marta 2022. godine, usvojen je IPARD III program Republike Srbije za period 2021 – 2027. godine. Finansijski doprinos Evropske unije za IPARD III program povećan je u odnosu na prethodni programski period i iznosi 288 miliona evra, što će sa doprinosom Republike Srbije, kao i privatnim doprinosom korisnika obezbediti preko 580 miliona evra namenjenih sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Važno je napomenuti i evropsku strategiju Od njive do trpeze (From Farm to Fork), koja ima za cilj da osigura dostupnost zdrave hrane, pristupačnih cena, svim Evropljanima. Takođe, ovom strategijom postiže se nekoliko dobrobiti: očuvaje biodiverziteta, borba protiv klimatskih promena, razvoj organske poljoprivrede.

IZVOZ

EU je prošle godine (2020.) bila glavna izvozna destinacija (oko 55% ukupnog izvoza) srpskih poljoprivrednih proizvoda, dok je ukupna vrednost srpske hrane izvezene u EU u 2020. premašila 2,3 milijarde evra. To je za skoro 700 miliona evra više od vrednosti uvoza iz EU u Srbiju u istoj kategoriji. Srbija je tako ostvarila zapažen profit u sektoru poljoprivrede.

Očekuje se da će ove brojke nastaviti da rastu i da se poboljšavaju, između ostalog i uz pomoć IPARD-a koji finansira EU. Ima prostora da se uradi više i da se radi još bolje, posebno kada je u pitanju dodatna vrednost izvezenih prehrambenih proizvoda. U godinama koje dolaze verovatno ćemo videti više proizvoda sa geografskom oznakom porekla kako na domaćem tako i na izvoznom tržištu. Takođe, proizvodnja organske hrane raste kako bi sustigla veliku potražnju.