Inovativna rešenja, digitalizacija i nove tehnologije su značajne za očuvanje životne sredine i poboljšanje opštih uslova života u 21. veku. Na pitanje zašto su upravo ti aspekti ključni za prilagođavanje sektora poljoprivrede na uslove klimatskih promena, kao i na koje načine poljoprivredinici mogu biti osnaženi da primene nove prakse, pročitajte u intervjuu sa dr Draganom Terzićem, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu i konsultantom na FAO projektu „Jačanje otpornosti poljoprivrede na elementarne nepogode“.
Zašto su važna nova znanja, tehnologije i prakse u cilju jačanja otpornosti poljoprivrede na klimatske promene?
Razvoj se ne može dogoditi bez znanja, od kojih mnoga moraju biti generisana i primenjena na nacionalnom, a često i lokalnom nivou. Usvajanje održivih praksi od strane porodičnih poljoprivrednih gazdinstava je preduslov za prilagođavanje klimatskim promenama. Ipak, nedovoljno ili sporo prihvatanje novih znanja i inovativnih rešenja u poljoprivredi, usporava prelaz ka održivijoj poljoprivredi. Dodatan razlog je to što su za usvajanje klimatski pametnih praksi često potrebne kolektivne akcije poljoprivrednika i saradnja između sektora, što doprinosi složenosti klimatski pametnih intervencija. Pored toga što već postoji značajna količina znanja, koja je na raspolaganju kao odgovor na nove izazove, ona često nisu primenjena u praksi.
Koji je glavni razlog za sporu primenu praksi i tehnologije?
Analizirajući stanje kod nas, može se reći da postoje brojni uzroci nedovoljnog prihvatanja novih tehnologija, od toga da proizvođačima nisu poznate neke tehnologije do toga da oni nisu u mogućnosti da ih primene, odnosno da ne postoji pogodno okruženje za razvoj i usvajanje inovacija potrebnih poljoprivrednim gazdinstvima. Najveći broj poznatih, a nedovoljno primenjenih rešenja odnosi se na tehnološke inovacije. U anketnom istraživanju, koje smo sproveli poljoprivrednici su bili pitani da navedu tri resursa koja bi im najviše pomogla da unaprede svoje poslovanje. Najčešći odgovori su bili: resursi za nabavku mehanizacije. Istraživanja ukazuju na to da je nedovoljna tehnička opremljenost faktor koji često otežava veću primenu novih tehnologija i praksi na gazdinstvima. Pored tehničke komponente, proizvođači često nemaju sve preduslove za donošenje odluka o investiranju u nova i inovativna rešenja.
Na koji način ovi procesi mogu da se ubrzaju i kakvu ulogu tu igraju demo polja?
Korist od inovacija nije uvek sigurna i jasna i nije uvek sigurno da inovacija predstavlja superiornu alternativu prethodnoj praksi. Često se dešava da primena iste mere/inovacije u različitim agroekološkim uslovima (klima, zemljište, genetički potencijal biljaka i životinja) ima različite (pozitivne ili negativne) finansijske efekte na gazdinstvu. Postoji neizvesnost o posledicama nakon usvajanja i proces odlučivanja o inovacijama je u suštini traženje i obrada informacija u kojoj pojedinac želi da smanji neizvesnost o prednostima i nedostacima inovacija.Da bi se olakšalo odlučivanje na gazdinstvu, potrebno je stvoriti povoljno okruženje u kome je donosilac odluke u mogućnosti da kreira proces uočavanja, sagledavanja, procene i upoređivanja novih i već postojećih rešenja, koja vode ka unapređenju. U ovom procesu demonstracione i pilot farme mogu da imaju značajnu ulogu u difuziji inovacija, tehnologija i znanja i širenju najboljih praksi. One igraju veliku ulogu u učenju preko posmatranja ili ugledanja na rad drugih i omogućavaju da poljoprivrednici izvrše evaluaciju inovacije/tehnologije u uslovima koji su slični njihovim i efikasan su alat u prenosu znanja.
Kako savetodavci i istraživači mogu da doprinesu prenošenju znanja i kako tačno demo polja olakšavaju taj proces?
Savetodavni rad je usmeren na pružanje stručne pomoći, saveta i davanje preporuka i uključuje davanje svih relevantnih informacija vezanih za primenu inovacija i tehnologija. Kako bi dalje došlo do usvajanja tih inovacija, nakon informacije da one postoje, poljoprivrednicima je potrebno da sagledaju sve atribute inovacija i sprovedu evaluaciju te inovacije u uslovima koji su slični njihovim. Uglavnom, samo pružanje informacija i davanje saveta često nije dovoljno da bi poljoprivrednici doneli odluku o investiranju u inovativnu tehnologiju ili praksu.
Upravo zbog svih navedenih razloga FAO projekat „Jačanje otpornosti poljoprivrede na elementarne nepogode“ savetodavne službe, srednje poljoprivredne škole, udruženja i zadruge dobiti opremu uz pomoć koje će moći lako da demonstriraju nove tehnologije i prakse i formiraju demo polja na imanjima poljoprivrednika. Na ovaj način će se stvoriti povoljno okruženje u kome će savetodavci moći zajedno sa poljoprivrednicima da formiraju demo polja, preko kojih će se stvoriti uslovi da proizvođači sagledaju sve atribute inovacija, kao što su relativne prednosti, kompatibilnosti sa njihovim sistemom, kompleksnosti i biće dostupna oprema za lako eksperimentisanje, a preko škole na polju biće povećana vidljivost za druge proizvođače na tom području. Takođe, ono što je važno jeste da su farmeri glavni izvor informacija za druge poljoprivrednike i da je njihovo mišljenje i iskustvo često presudno za dalje širenje inovacije. Zato, na FAO projektu „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“ u okviru inovacionih platformi – klimatski pametnih škola u polju, želi da demonstrira nove pristupe u radu koji treba da doprinesu ubrzanom postizanju kritične mase u usvajanju i širenju inovacija, tehnologija i znanja.
Koje se aktivnosti sprovode kada govorimo o klimatski pametnim školama u polju?
Škola u polju za poljoprivrednike je pristup koji je originalno razvijen 1989. godine od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Poslednjih godina on je evaluirao u klimatski pametne škole u polju.Najbolje se može opisati kao „škola bez zidova“, gde poljoprivrednici uče kroz posmatranje i eksperimentisanje u svojim oblastima, koji im omogućava da kroz eksperimentalne i participativne tehnike učenja stiču znanja o stvarima koje su za njih važne, kroz posmatranje, grupnu diskusiju, analizu, donošenje odluka i planiranje akcija. Različite metode kao što su demonstracije, poljski ogledi, predavanja po pozivu, akciona istraživanja i diskusije, se kombinuju u kolektivnom procesu učenja. Redovni sastanci pružaju mogućnosti da se u toku vremena sagledavaju rezultati promena na gazdinstvu.
Kakvu ulogu ima digitalizacija i unapređen pristup informacijama kada govorimo o demo poljima?
Nove mobilne ,,laboratorije“ omogućuju brze analize na gazdinstvu i zajedno sa drugim ICT tehnologijama pružaju mogućnost lakšeg organizovanja participativnih akcionih istraživanja, bržu indentifikaciju problema i lakšu saradnju u iznalaženju rešenja. Nova tehnologija bolje povezuje poljoprivrednike, savetodavce, istraživače i ostale zainteresovane strane i lakše i brže daje odgovore na to kako poboljšati postojeću praksu i primeniti znanje u realnom okruženju. Takođe, omogućuju bržu primenu rezultata istraživanja i lakše povezivanje istraživanja i obrazovanja, pruža veće mogućnosti u organizovanju akcionog i eksperimentalnog učenja. Nove ICT tehnologije omogućuju lakšu i bržu mobilizaciju znanja.
Koje su to konkretne mere koje se mogu preduzeti na lokalnom nivou, u kontekstu demo polja?
Ono što je klimatski pametna intervencija na jednom području ili gazdinstvu ne mora da bude na drugom. Potrebna su rešenja koja su prilagođena uslovima kojima se proizvođači nalaze. Imajući u vidu značaj zemljišta za sekvestraciju ugljenika i za infiltraciju i skladištenje, glavni fokus intervencija i demonstracija tehnologija i praksi na demo poljima je na zemljištu. Neki od konkretnih ciljeva su: prakse u cilju smanjenja fizičke, hemijske i biološke degradacije zemljišta, napredne prakse u navodnjavanju, (npr. sistemi za navodnjavanje na solarni pogon), drenaža i brojne napredne prakse u biljnoj i stočarskoj proizvodnji.
Gde i kada je planirano da polja budu postavljena?
U toku ove i sledeće godine demo polja će bit postavljena kako bi se prikazali primeri otpornije i klimatski pametnije poljoprivrede. U okviru projekta demo polja će biti postavljena u saradnji sa lokalnim partnerima – poljoprivrednim savetodavnim službama, poljoprivrednim školama, poljoprivrednim udruženjima i zadrugama. Njima će biti isporučena oprema koja će omogućiti uspostavljanje demo polja, koja će se koristiti i u budućnosti za postavljanje demo polja i dalji prenos znanja poljoprivrednicima.
Biće formiramo 10 democentara u okviru koji će se formirati veći broj demo polja. Same aktivnosti će biti organizovane u okviru klimatski pametnih škola u polju. Na ovaj način poljoprivrednici na projektnim lokacijama će imati direktan pristup novim znanjima, tehnologijama i praksama koje mogu da pomognu adaptaciji i prilagođavanju na klimatske promene.
Fotografija: FAO projektna kancelarija u Srbiji