Nakon konsultacija sa stručnom javnošću o nacrtu Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine koje su održane tokom prošle godine, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovalo je dve onlajn javne rasprave o nacrtu Strategije. Raspravu održanu u 2. marta otvorili su šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici i ministar prosvete Branko Ružić, a na pitanja učesnika odgovarali su predstavnici relevantnih sektora ministarstva i institucija koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem.
Pozdravljajući učesnike javne rasprave, ambasador Fabrici naglasio je značaj novog strateškog dokumenta, kao jednog od najvažnijih koji treba da doprinese socio-ekonomskom razvoju Srbije u narednoj deceniji. Šef Delegacije EU izjavio je da obrazovanje treba da trasira put za ispunjenje ličnog i profesionalnog ostvarenja svakog građanina, ali i da istovremeno promoviše demokratske vrednosti, jednakost, socijalnu koheziju i interkulturni dijalog.
“Delegacija EU je ponosna na saradnju sa ministarstvom i drugim organizacijama i srećna zbog podrške koju pruža kroz IPA projekte, kako bi Srbija razvila svoju viziju obrazovanja za narednu deceniju. To je važno i zbog procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Istovremeno, Evropska unija razvija sopstvenu Strategiju obrazovanja i obuka i veoma je važno da i Strategija obrazovanja u Srbiji uzme u obzir ono što se u toj oblasti dešava u EU”, izjavio je ambasador Fabrici.
Predstavljajući nacrt Strategije ministar Ružić zahvalio se na podršci Evropske unije u reformi sistema obrazovanja i rekao da Strategija predstavlja jasan pokazatelj odnosa države prema značaju obazovnog sistema za razvoj društva, ali i kontinuitet započetih reformi. Ministar je istakao nekoliko važnih ciljeva koji su strateškim dokumentom obuhvaćeni – povećanje obuhvata obrazovanjem dece na svim nivoima, neosipanje osetljivih grupa iz obrazovnih krugova, bolja postignuća učenika, kvalitetniji program i bolja podrška nastavnicima. Kao ciljeve naveo je i upotrebu savremenih tehnika i alata, bolju vezu između obrazovanja i tržišta, ali i života generalno.
“Istraživanja pokazuju da je podučavanje učenika zasnovano na kompetencijama ulaganje pre svega u njihovu budućnost i budućnost ekonomije zemlje, jer se u prvi plan takvog učenja stavlja relevantnost za svakodnevni život. Novi standardi će biti polazište za razvoj novih programa nastave, a doprineće i smanjivanju neusklađenosti između veština potrebnih na tržištu rada i obrazovnih rezultata”, objasnio je ministar.
Nacrt Strategije istakao je i važnost kontinuirane podrške nastavnicima u razumevanju novih standarda i primeni novih programa.
“Kroz nove i inovirane standarde odgovorićemo na pitanja šta su ključna znanja i kompetencije i na koji način ih kroz obrazovne standarde možemo ugraditi u sistem da budu još uočljiviji i primenjiviji. Ono što predstavlja inovaciju u strategiji do 2030. jeste da će revidirani standardi definisati ne samo predmetna znanja, nego i način saznavanja, a pre svega primenjeno znanje u ličnim životima učenika”, objasnila je zamenica direktora Zavoda za unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Gordana Čaprić.
Državna sekretarka Anamarija Viček, zadužena za inkluzivno obrazovanje, objasnila je da je jedna od značajnih novina predviđenih za naredni desetogodišnji period uvođenje pedagoških asistenata u sistem koji treba da pruže podršku deci sa smetnjama u rezvoju i deci sa invaliditetom.
Odgovarajući na pitanja o potrebi i opravdanosti dualnog obrazovanja, pomoćnica ministra za ovu oblast Gabrijela Grujić izjavila je da je od uvođenja ovog oblika srednjeg obrazovanja u srednje škole u sistemu 10 hiljada učenika i 900 kompanija.
“Od ove godine i studenti mogu da se prijavljuju za ovakav vid obrazovanja kroz rad, a Strategijom je predviđena evaluacija, kako bi se došlo do zaključka koliko je dualno obrazovanje održivo, da li se učenicima povećava zapošljivost i da li postoje pozitivni efekti na konkurentnost privrede”, rekla je Grujić.
Jedan od važnih aspekata Strategije jeste i uvođenje indikatora kvaliteta visokoškolskih ustanova, kako bi mogla da se napravi realna procena gde se naše visoko školstvo nalazi u evropskim i svetskim okvirima.
“Bitno je pre svega povezivanje sa tržištem, na čemu je posebni fokus, kako bi se uvedenim pokazateljima kvaliteta pokazalo koje visokoškolske ustanove imaju bolju perspektivu, koje studijske porograme je potrebno osavremeniti i slično, naravno uz poštovanje visokoškolskih ustanova”, objasnio je pomoćnik ministra zadužen za visoko obrazovanje, Željko Tubić.
Govoreći o procesu izrade strategije državni sekretar Anamarija Viček naglasila je značajan doprinos Evropske unije kroz projekat “Podrška EU za reformu obrazovanja u Srbiji – REdiS 2030”. Time je još jednom potvrđena podrška reformi sektora obrazovanja u Srbiji, za koju je Evropska unija do sada donirala oko 100 miliona evra. Naredna javna rasprava zakazana je za 8. mart uživo, uz poštovanje svih mera zaštite i prevencije.
Prepoznajući važnost obrazovanja za rešavanje društvenih i ekonomskih izazova, Evropska unija pruža podršku Srbiji u sprovođenju reforme obrazovanja. Projekat REdiS 2030, vrednosti 2.7 miliona evra, deo je Ugovora o reformi sektora obrazovanja, vrednog 24 miliona evra, kojim se podržava pružanje kvalitetnih obrazovnih mogućnosti, a u skladu sa potrebama tržišta rada.
Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. godine, EU je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzivnom obrazovanju itd. Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije.
