Konferencija “Kako do cirkularne ekonomije” okupila je 6. novembra u Beogradu predstavnike Ministarstva zaštite životne sredine, organizacija civilnog društva i poslovne zajednice koji su razmatrali korake neophodne da Srbija pređe na zelenu ekonomiju.
Na konferenciji koju je organizovao projekat Pravna podrška pregovorima (PLAC III) u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine predstavljena je ex ante analiza efekata za cirkularnu ekonomiju koja je izrađena u okviru aktivnosti projekta PLAC III. Analiza treba da posluži kao priprema za izradu dokumenta javne politike koji će omogućiti puni razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji.
Vođa projekta PLAC III Andrej Engelman predstavio je aktivnosti projekta. On je rekao da Evropska unija želi da pomogne Srbiji u procesu harmonizacije sa njenim pravilima, čiji je cilj da se uvedu evropski standardi kako bi život građana bio bolji a životni vek duži.
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić rekao je da se u Srbiji sada radi na stvaranju neophodnog okvira, kada je reč o zelenoj ekonomiji, i da je potrebno utvrditi koji su to probemi koje treba rešiti, jer je “cirkularna ekonomija postala sastavni deo života svih razvijenih društava”.
“Mi moramo da imamo zakonodavne mere, tržišne mere i uključivanje javnog sektora. Takođe je važan i transfer znanja, kao i to da privreda bude dovoljno informisana o cirkularnoj ekonomiji”, rekao je Vesić. On je istakao i da crikularna ekonomija predstavlja jedan od osnovnih preduslova konkurentnosti domaćih proizvoda na evropskom i drugim svetskim tržištima.
Rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine Aleksandra Vučinić rekla je da je cirkularna ekonomija multisektorska tema i da je stoga zaključeno da bi trebalo da postoji jedan dokument. Zato smo i odlučili da bude izrađena ex ante analiza, a dokument javne politike očekuje se naredne godine, dodala je ona.
Vučinić je upozorila da se prirodni resursi na globalnom nivou ubrzano troše”: “Sve resurse koje planeta može da nam nadoknadi i obnovi, u 2018. godini smo potrošili 1. avgusta i potom 152 dana živeli na kredit”, rekla je ona i ocenila da će situacija u 2019. biti još teža.
Prema predviđanjima, 170 do 180 milijardi tona sirovina biće potrebno do 2050. godine da se zadovolji potrošačko društvo, rekla je Vučinić. Istakla je i da su analize pokazale da će stanovnicima Zemlje, ukoliko se ovakvim tempom nastavi korišćenje resursa, do 2050. biti potrebne tri planete da bi se zadovoljio ekonomski razvoj globalnog društva.
Koncept cirkularne ekonomije dovodi do uštede resursa, sirovinske i energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Njegovi ključni elementi su reciklaža, zelene javne nabavke, podsticanje malih i srednjih preduzeća, a glavnu ulogu, prema rečima Vučinić, imaju inovacije koje treba da omoguće da se olakša proces reciklaže.
“Država mora da novim finansijskim mehanizmima podrži preduzeća da sa linearne pređu na cirkularnu ekonomiju”, rekla je Vučinić.
Predstavnik Stalne konferencije gradova iopština Miodrag Gluščević naveo je da SKGO radi na istraživanju kapaciteta lokalnih samouprava za uvođenje cirkularne ekonomije kao i stavova na lokalnom nivou. On je kazao da je istraživanje u toku, ali se već pokazalo da postoji dobar nivo obaveštenosti.
Projektni eksperti Dušan Vasiljević i Dragana Petrović predstavili su ex ante analizu koja je pokazala kakvi su preduslovi za uvođenje cirkularne ekonomije trenutno u Srbiji. Kao prednosti navedeno je to što je deo zakonske regulative već usklađen sa pravnim tekovinama EU, započet je proces koji če omogućiti da zelene javne nabavke postanu standard a inovacije su prepoznate kao pokretačka snaga u uvođenju principa zelene ekonomije. Jedna od prednosti je i dobro razvijen IT sektor, gde je tokom 2018. godine ostvaren izvoz usluga od skoro milijardu evra.
Kao slabosti utvrđeno je loše upravljanje otpadom jer se od 12 miliona tona otpada generisanog godišnje svega tri odsto komunalnog otpada reciklira, nedovoljno je razrađena zakonska regulativa i neefikasna je inspekcija. Takođe je neefikasno i trošenje energije: kako je naveo Vasiljević, na svaki evro bruto društvenog proizvoda stvori se 260 grama otpada, utroši 4,6 kilovat-sati električne energije i generiše 0,7 kilograma ugljen-dioksida (CO2).
Otežavajuću okolnost predstavljaju i nekontrolisan uvoz inertnog i opasnog otpada, veliki uvoz starih vozila sa kratkim vekom upotrebe, loša kaznena i neefikasna podsticajna politika.
Ipak, ukazano je da srpska privreda ima potencijale za razvoj cirkularne ekonomije, posebno ukoliko se situacija poboljša u oblasti reciklaže i energetike.
Prihvatanjem savremenih standarda, Srbija ima ogromnu razvojnu šansu, navedeno je u analizi, za efikasniju i konkurentniju ekonomiju, rast zapošljavanja, povećanje standarda i društvenog bogatstva, bolju zaštitu životne sredine i kvalitetniji život stanovništva.
