Klimatske promene utiču na mnogobrojne oblasti u životu i radu ljudi, a poljoprivreda je jedna od oblasti gde je ovaj uticaj najizraženiji. Srbija prepoznaje rizike koje klimatske promene nose i zato učestvuje u međunarodnim inicijativama kao što je Pariski sporazum Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama ili Zeleni klimatski fond, koji je najveći svetski fond ove vrste. Osim na međunarodnom, Srbija sprovodi mnoge aktivnosti na nacionalnom nivou, kao i u gradovima i opštinama. Jedna od njih je uvođenje klimatskih promena u nastavne programe srednjih poljoprivrednih škola.
Prvi korak u tom pravcu napravljen početkom jula 2022. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, gde je održana radionica na kojoj su učestvovali direktori i profesori srednjih poljoprivrednih škola iz Zrenjanina, Sombora, Obrenovca, Požarevca, Požege, Svilajnca i Kraljeva, zatim profesori i studenti doktorskih studija Poljoprivrednog fakulteta i predstavnici Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Tokom predavanja profesorki Ane Vuković-Vimić i Zorice Ranković-Vasić učesnici su razgovarali o rizicima i uticajima klimatskih promena, kao što su suša, poplava, promene temperature i režima padavina. Neki od tih uticaja ilustrovani su slikama voća i povrća koje je sa svojim učenicima napravila Magdalena Gak, profesor stručnih predmeta u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu.
Plod paradajza koji sazreva uz oštećenje od jakih sunčevih zraka / Magdalena Gak:
Oštećena kora na mladom zasadu voća od uticaja više loših klimatskih faktora / Bratislav Aleksić:
Invazivni napad bube smrdljivi martin na plod kajsije / Bratislav Aleksić:
„Zakon o klimatskim promenama i priprema akcionog plana su važni koraci na društvenom nivou. A ono što možemo da uradimo na individualnom nivou je da edukujemo decu o klimatskim promenama i mi to radimo u učionici i na terenu“, dodala je Gak.
Posle rizika, razgovaralo se o merama prilagođavanja i smanjenja uticaja, koje su ilustrovane primerima konzervacijske obrade zemljišta, navodnjavanja, rejonizacije proizvodnje i merama zaštite od poplava i erozije.
Voćnjak zaštićen protivgradnim sistemom / Magdalena Gak:
Analiza postojećih nastavnih programa ukazala je na dva načina za uključenje klimatskih promena u nastavu: prvi predviđa uključenje u već postojeće predmete, dok drugi predlaže formiranje novog predmeta, koji bi bio deo programa u trogodišnjem i četvorogodišnjem obrazovanju.
Odluka o izmeni nastavnih programa je složena odluka u kojoj učestvuje veliki broj institucija. Njihovom saradnjom će rukovoditi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, uz podršku FAO, koja će organizovati brojne sastanke i obuke kao pomoć nadležnima u izaboru najboljeg predloga. A od septembra, u novoj školskoj godini, slede i nove inicijative za popularizaciju znanja o uticaju klimatskih promena, njihov prenos i primenu.