Zamislite ulazak u vrtić? Kad se uđe u vrtić, kakav osećaj imate? Šta vidite? Šta rade deca? Da li celokupan prostor vrtića omogućava deci zadovoljavanje potreba i slobodu kretanja, druženja, prijatan osećaj, zabavu, dovoljno istraživanja i učenja?
Ovo su bila neka od pitanja o kojima su, tokom dve dvodnevne radionice, razgovarali mentori iz 50 predškolskih ustanova koje su uključene u SUPER projekat sa ekspertima projekta. Radionice su održane za dve grupe mentora (od 9-10. i od 11-12. decembra 2019.) u Beogradu. Tokom prvog dana radionice, prisutne je pozdravila Irena Radinović, program menadžer za obrazovanje Delegacije EU u Srbiji i istakla da EU pruža značajnu podršku reformi obrazovanja u Srbiji, kao i reformi predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Dr Lidija Miškeljin, vođa SUPER projekta i prof. dr Dragana Breneselović Pavlović, ključni ekspert za predškolsko vaspitanje pozdravile su prisutne i naglasile značaj radionice za budući rad vaspitača u svim PU. Radionice su vodile prof. dr Živka Krnjaja i prof. dr Lidija Vujičić, eksperti na projektu.
„Vek u kome živimo označen je kao vek institucijskog detinjstva, pa se pitanje kulture nužno povezuje I sa preispitivanjem kvaliteta i uticaja kvaliteta na institucionalni kontekst življenja. Kultura se shvata kao način i kvalitet življenja unutar ustanove. Pozitivna kultura vrtića predstavlja saradničku kulturu, kulturu zajedničke odgovornosti, kulturu dijaloga, međusobnog poverenja, participacije, istraživanja svoje prakse“, naglasila je prof. dr Lidija Vujičić.
Praktičari u vrtićima (medicinske sestre-vaspitači, vaspitači, stručni saradnici) su ključni akteri predškolskog vaspitanja i obrazovanja i potencijalni nosioci promene. Iako druge socijalne i materijalne okolnosti mogu da stvore teškoće i prepreke u razvoju kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ipak će aktivnosti praktičara u velikoj meri odrediti šta će biti praksa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i da li će se ta praksa menjati i razvijati.
Preispitivanje kulture vrtića je proces koji može da pomogne praktičarima da, polazeći od razumevanja aktuelne prakse, donose odluke kojima će menjati okolnosti i razvijati praksu predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Posebna pažnja tokom radionica bila je posvećena i promenama u zajedničkom prostoru u vrtiću u kojima treba da učestvuju svi zaposleni.
“Doživljaj „kolektivnog vlasništva“ nad promenom se gradi kroz potencijal promene u zajedničkim prostorima u odnosu na dostupnost prostora, razvijanje zajedništva kroz igru i istraživanje dece različitih uzrasta i odraslih, na poruke članovima porodice i u odnosu na vaspitače”, istakla je prof. dr Živka Krnjaja.
Pored toga, razvijanje integrisanog pristupa učenju kroz temu (projekat) predstavljen je mentorima koji će iskustva stečena na radionici preneti vaspitačima u svojim ustanovama. Ovakve radionice, ocenjeno je, menjaju praksu i doprinose unapređenju predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
