Čak jedna petina stanovništva u Srbiji živi i radi u ruralnim područjima. Njihovi prihodi, dobrobit i kvalitet svakodnevnog života zavise od poljoprivredne proizvodnje, bez obzira na to da li su oni proizvođači, prodavci ili potrošači poljoprivrednih proizvoda. Uz to, veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju imaju klimatske promene: promene režima padavina, suše i poplave koje mogu naneti štetu različitim sektorima poljoprivredne proizvodnje kao što su stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.
U cilju pružanja neophodne podrške za suočavanje sa rizicima usled elementarnih nepogoda na lokalnom nivou, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) već dugi niz godina sarađuje sa lokalnim samoupravama, pružajući svoju ekspertizu, alate i znanje – za adekvatno i blagovremeno suočavanje sa rizicima i izazovima usled klimatskih promena, sa posebnim fokusom na dobrobit i zaštitu najranjivijih grupa stanovništva. Kroz projekat Evropske unije Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode, FAO sarađuje sa dvadeset tri lokalne uprave na jačanju njihovih kapaciteta u pogledu adekvatnog odgovora na uticaj izmenjenih klimatskih uslova.
Postoji čitav niz mera koje se mogu implementirati na nivou opština i gradova. Mere je potrebno odrediti uzimajući u obzir potrebe i opšte stanje na lokalnom nivou, dostupne resurse, kao i to da li će one biti korisne za poljoprivrednu proizvodnju, stanovništvo i lokalni razvoj.
Procena rizika od katastrofa
Za suočavanje sa rizicima potrebne su analize ali i preporuke koje detaljno sagledavaju lokalni kontekst, kako bi se uočili rizici karakteristični za određeno područje, kao i oni koji predstavljaju najveći izazov i mogu imati snažne posledice na stanovništvo i razvoj lokalnih zajednica.
Procena rizika od katastrofa je dokument koji pruža značajne smernice za pronalaženje adekvatnog odgovora na prirodne katastrofe sa najvećim nivoom rizika za jedno područje, kao što su poplave, suše, klizišta, zemljotresi, grad, epidemije i požari na otvorenom. Glavi cilj izrade ovog dokumenta je da se pruži detaljan uvid u moguće rizike i na osnovu toga pronađu konkretna rešenja, koja odgovaraju lokalnom kontekstu, kako bi se rizici sprečili ili njihovi efekti ublažili. Kraljevo je jedan od gradova u Srbiji koji je nedavno pripremio Nacrt Procene rizika, kroz podršku projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“, koji sprovodi FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, a finansira Evropska unija. Ovo je važan korak za Kraljevo u borbi protiv katastrofa, ali i klimatskih promena, koje će u narednom periodu na osnovu Procene rizika moći bolje da sagleda potencijalne opasnosti i u odnosu na njih implementira adekvatna rešenja za sprečavanje i ublažavanje negativnih uticaja.
Strategije i politike
Poljoprivredne strategije predstavljaju integrisan uvid u različite izazove na lokalnom nivou. Izrada Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja je ključna kako bi se osiguralo dobro razumevanje izazova, mogućnosti koje postoje u različitim poljoprivrednim oblastima, ali i kako međusobno povezivanje tih oblasti, pa čak i drugih sektora, može doprineti konkurentnosti poljoprivrede na lokalnom nivou. Strategija je ključan alat koji može usmeriti razvoj poljoprivrednih politika sa jasnijim ciljem i u boljem skladu sa nacionalnim prioritetima za održivi razvoj. Razvoj i implementacija poljoprivrednih politika, koje su u skladu sa specifičnim izazovima i kontekstom na lokalnom nivou, su važne kako bi se osiguralo da su napori, ali i dostupni resursi, usmereni na pravi način i da doprinose transformaciji i adaptaciji poljoprivrede na klimatske promene. Jačanje kapaciteta lokalnih samouprava da razviju politike i strategije je ključno za unapređenje proizvodnje, kvaliteta proizvoda, obezbeđivanje pravne sigurnosti za poljoprivrednike, diversifikaciju proizvodnje i bolje upravljanje na lokalnom nivou.
Infrastruktura u poljoprivredi
Investiranje u infrastrukturu, kao što su putevi, skladišta i sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje, može poboljšati pristup tržištima, smanjiti gubitke tokom transporta i skladištenja, i omogućiti poljoprivrednicima da povećaju proizvodnju i efikasnost. U cilju ublažavanja efekata klimatskih promena i adaptacije poljoprivrednog sektora, potrebno je ulagati u infrastrukturu koja doprinosi očuvanju prirodnih resursa, energije i smanjuje zagađenje voda, zemljišta i okoline. Takođe, razvoj poljoprivredne infrastrukture može olakšati međusobnu saradnju između poljoprivrednika i doprineti razmeni iskustava, informacija i znanja.
Lokalni programi podrške poljoprivredi
Pravilno usmerene subvencije na lokalnom nivou mogu značajno pomoći poljoprivrednicima da smanje negativne efekte klimatskih promena i prilagode se njihovom uticaju. Potrebno je da se na osnovu izloženosti i učestalosti nepogoda, kao i vrste i visine šteta koje nanose, odredi kakva vrsta subvencije je potrebna za jačanje otpornosti. Na primer, subvencije za kupovinu opreme adekvatne za primenu mera klimatski pametne poljoprivrede, odgovarajućih semena ili đubriva, mogu poboljšati kapacitete i produktivnost poljoprivrednika, dok subvencije za pravilno održavanje i korišćenje zemljišta i vode mogu podsticati održivu praksu. Od ključnog značaja je da podrška bude usmerena na održivu poljoprivrednu proizvodnju i potrošnju, istraživanja, razvoj i neophodnu infrastrukturu i opremu.
Podizanje svesti lokalne zajednice
Edukacija i informisanje lokalnog stanovništva o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu, ruralni i ekonomski razvoj, ali i predstavljanje mogućnosti koje povoljno mogu uticati na kvalitet života stanovništva su preduslov za usvajanje održivih praksi i jačanje otpornosti sektora na nepogode i rizike. Lokalne samouprave kroz međusobnu saradnju imaju ključnu ulogu u deljenju iskustava i promociji održivih rešenja što će doprineti jačanju kapaciteta na lokalnom nivou, ali i značajno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Neki od načina da se podigne svest o klimatskim promenama na lokalnom nivou jesu društveno odgovorne kampanje, sprovođenje praktičnih mera na demonstracionim poljima, edukacija i treninzi, koji će poljoprivrednicima pružiti neophodna znanja i veštine, ali i podstaći građane na lokalnom nivou da deluju i promovišu održivije prakse.
Kombinacija svih ovih mera može stvoriti povoljno okruženje za održiviju poljoprivredu na lokalnom nivou, ekonomski razvoj, nova radna mesta, kvalitet hrane i zdravije, zelenije i sigurnije okruženje u Srbiji.
Fotografije:
FAO/Igor Salinger
FAO/Oliver Bunic
FAO/Viktor Sokolowicz