BEOGRAD – Ni 10 godina otkako je formirana Komisija za kontrolu državne pomoći, to telo nije operativno nezavisno iako je reč o obavezi koju je Srbija preuzela Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Zadatak nadležnog organa za kontrolu državne pomoći, a u Evropskoj uniji to je Evropska komisija, jeste da obezbedi svim privrednim društvima jednake uslove poslovanja tako što će osigurati da intervencije države ne utiču značajno na ujednačeno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.
Krajem prošle nedelje (26. i 27. septembra) u Beogradu je održana i prva regionalna konferencija „Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana”, koja je okupila predstavnike tela za kontrolu državne pomoći susednih zemalja. Tim povodom iz Centra za evropske politike – CEP, NALED i portala European Western Balkans (EWB) ocenili su da se Komisija za kontrolu državne pomoći Srbije, prema važećem Zakonu, ne može smatrati operativno nezavisnim organom u smislu člana 73, stav 4 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovo telo od svog osnivanja nije donelo nijednu odluku o nedozvoljenoj državne pomoći, niti rešenje za povraćaj nezakonite državne pomoći, što govori u prilog njene nesamostalnosti.
„Adekvatna kontrola državne pomoći preduslov je za slobodno tržište i zaštitu konkurencije, od čega krajnju korist imaju potrošači, odnosno građani,” istakao je Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u CEP-u.
CEP i NALED su u julu objavili analizu i preporuke za unapređenje organizacionog modela i uspostavljanja operativne nezavisnosti Komisije za kontrolu državne pomoći, a u skladu sa merilima za otvaranje pregovora u Poglavlju 8 „Politika konkurencije“, u okviru kog se nalaze i pravila o dodeli državne pomoći. Potrebno je podvući još jednom da je ovo poglavlje, baš zbog dela o državnoj pomoći, pored Poglavlja 23 i 24, najteže za pregovore i najduže se pregovara. Ukoliko bi preporuke iz ove analize bile u potpunosti usvojene i sprovedene, Komisija bi mogla da vrši svoje nadležnosti samostalno, a jačanje kapaciteta u pogledu broja zaposlenih omogućilo bi više prostora za analizu rizika i preventivne i savetodavne aktivnosti Komisije. To bi dovelo i do ispunjenja jednog od merila za otvaranje pregovora u ovom pregovaračkom poglavlju.
„Takođe, promena organizacionog modela Komisije imala bi niz pozitivnih efekata kako na privredu kroz veću zaštitu slobode konkurencije na tržištu, i podsticanja privrednog razvoja, tako i na same građane usled smanjenja mogućnosti korupcije i veće transparentnosti i odgovornosti u trošenju budžetskih sredstava“ navodi Irena Đorđević, istraživačica iz NALED-a.
Iz CEP-a, NALED-a i EWB podsećaju da je Ministarstvo finansija uvažilo preporuke iz analize u predlogu novog Zakona o kontroli državne pomoći koji je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i na taj način pokazalo inicijativu da se pregovori u okviru Poglavlja 8 pokrenu, kao i spremnost na saradnju sa civilnim društvom. Analizu i preporuke za unapređenje rada Komisije za kontrolu državne pomoći koje su predstavljene na javnim raspravama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu u julu i avgustu ove godine, možete u celosti pogledati OVDE. Analiza je izrađena u okviru projekta Pripremi se za učešće, koji sprovode CEP, NALED i EWB a koji finansijski podržava Evropska unija.