Nacrt Strategije za razvoj obrazovanja do 2027. godine koji je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavilo u prethodnom periodu, podrazumeva i razvoj novih obrazovnih standarda za osnovno i srednje obrazovanje koji će biti osnova budućih promena u obrazovanju, naglašeno je na početku obuke „Razvoj novih obrazovnih standarda“ za učesnike radnih grupa iz redova nastavnika zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju i univerzitetskih profesora. Obuka je organizovana u saradnji dva projekta koja finansira Evropska unija – „Projekat državne mature“ i „Podrška EU za reformu obrazovanja u Srbiji – Redis 2030“.
Otvarajući radionicu, ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da se u Srbiji već duže vreme očekuju bolji rezultati obrazovanja.
„Ovo što sada radimo je veoma značajno, jer su standardi i ključne kompetencije važni za ceo život. Vrlo brzo ući ćemo u proces izrade i novog sistemskog zakona u koji će biti uvedeni i novi standardi obrazovanja. Neizmernu zahvalnost dugujemo Evropskoj uniji, koja je pravi partner i podržava nas u svemu“, izjavio je ministar.
Obrazovne standarde izrađuje Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je dobio nalog od ministarstva da izvrši reviziju postojećih standarda i razvije novi koncept obrazovnih standarda, kako bi se unapredile kompetencije i funkcionalna pismenost učenika.
Prema međunarodnoj evaluacionoj PISA studiji, koja predstavlja instrument redovnog praćenja efekata reformskih promena, pismenost, odnosno kompetencija u 21. veku predstavlja kapacitet pojedinca da formuliše, primeni i interpretira znanja u različitim kontekstima. Kompetencija pomaže osobama da donose dobro zasnovane sudove i odluke koje su potrebne konstruktivnim i zainteresovanim građanima.
„Kompetencije se uče i za njih je odgovorna škola. Kompetencije podrazumevaju mišljenje višeg reda, koje su višefunkcionalne – odgovaraju na višestruke i različite zahteve u različitim kontekstima i prožimaju se kroz različite socijalne sfere – školu, tržište rada, društvene mreže, političke procese, međusobne odnose itd.“, rekla je Pavlović Babić, ekspert na projektu državne mature.
Učesnici radionice su kroz primere iskustava drugih zemalja diskutovali o obrazovanju zasnovanom na kompetencijama i njegovom značaju i identifikovali različite nivoe kompetencija. Eksperti projekta Redis 2030, Jelena Teodorović i Vladeta Milin govorili su o ključnim i međupredmetnim kompetencijama i značaju njihovog razlikovanja u postavljanju novih standarda. Radne grupe za reviziju standarda obrazovanja, kroz ovu i naredne radionice koje će Ministarstvo organizovati na tu temu, treba da doprinesu značajnim promenama u sistemu, za koje se očekuje da će na duže staze doprineti kvalitetu obrazovanja, a samim tim i boljoj ekonomiji u Srbiji.
