Međunarodna konferencija “Opravdanost praksi i obrazloženje opravdanosti izlaganja jonizujućem zračenju u nemedicinske i medicinske svrhe” okupila je 21. i 22. aprila 2021. godine predstavnike Evropske komisije, Međunarodne agencije za atomsku energiju, Naučnog komiteta za efekte atomske energije i zračenja, Medjunarodne komisije za zaštitu od zračenja, evropskih profesionalnih udruženja kao i mnogobrojne domaće i evropske stručnjake.
Konferenciju održanu onlajn organizovali su projekat Pravna podrška pregovorima (PLAC III) i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM).
U uvodom obraćanju, vođa PLAC III projekta Andrej Engelman je istakao da teme konferencije pokrivaju pregovaračko poglavlje 15 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, što je jedno od 11 poglavlja koje taj projekat pokriva. Konferenciju je otvorila savetnik za poslove evropskih integracija u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, Jasminka Joksić.
Ona je rekla da je Direktorat deo pregovaračke grupe za Poglavlje 15. U okviru PLAC III projekta, od 2019. do jula ove godine planirano je sedam aktivnosti čiji je cilj usklađivanje sa EU Direktivom o osnovnim sigurnosnim standardima za zaštitu od opasnosti koje potiču od izlaganja jonizujućem zračenju (Direktiva 2013/59 Euratom). Prvog dana skupa učesnicima su se obratili predstavnici Evropske komisije i relevantnih međunarodnih institucija i organizacija, a potom su predstavljeni primeri prakse iz zemalja članica EU i Srbije u izlaganju zračenju u nemedicinske svrhe.
Predstavnik Generalnog direktorata Evropske komisije za enrgiju Georgi Simeonov rekao je da je 27 zemalja članica EU, kao i Velika Britanija, prenelo Direktivu u svoje zakonodavstvo, ali i da je Komisija, zbog nepotpune transpozicije, pokrenula 20 postupaka istrage. Simeonov je naveo da je glavni program Evropske komisije, započet ove godine, pokretanje Evropske inicijative za kvalitet i sigurnost medicinskih aplikacija.
Predstavnica Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Jenia Vasileva predstavila je ulogu IAEA u donošenju sigurnosnih standarda u oblasti medicinskih izlaganja. Ona je rekla da standardi IAEA nisu obavezujući za zemlje članice, ali da one mogu da ih usvoje u svoje nacionalno zakonodavstvo ukoliko to žele.
Naučni komitet za efekte atomske energije i zračenja (UNSCEAR) bavi se, između ostalog, prikupljanjem podataka i procenom izlaganja jonizujućem zračenju, rekao je predstavnik te organizacije Ferid Šanun. Cilj evaluacije je da se procene globalni nivoi izlaganja pacijenata, profesionalno izloženih lica i stanovništva, kao i da se identifikuju trendovi u praksi, rekao je Šanun.
Međunarodna komisija za zaštitu od zračenja (ICRP), kao nezavisno telo, izdala je 24 publikacije o radiološkim procedurama u medicini, rekla je predstavnica Kimberli Aplgejt. Ukazala je da istraživanja u SAD iz 2019. pokazuju da jedna trećina medicinskih procedura nije bila opravdana, i ukazala na opasnost od visokih kumulativnih doza primljenih na taj način.
Predstavnici Slovenije, Grčke i Litvanije izneli su stavove tih zemalja o opravdanosti izlaganja zračenju u nemedicinske svrhe. Slovenija, kako je reklaSelma Fijuljanin iz nacionalne Uprave za radijacionu zaštitu radi na odobravanju procedure za primenu rendgenskog zračenja u svrhu utvrđivanja uzrasta migrantske populacije. Predstavnik grčke Komisije za atomsku energiju Kostas Hurdakis rekao je da Grčka primenjuje izlaganje zračenju u svrhe izdavanja potvrda za zaposlenje, životno osiguranje i kod pregleda imigranata. U Litvaniji, naveo je šef Odseka u litvanskom Centru za radijacionu zaštitu Vajdas Statkus, postoji lista odobrenih procedura, a odluku o opravdanosti donosi Centar.
U Srbiji, radiološko ispitivanje migranata sprovodi se samo ako postoje medicinske indikacije. Tokom 2020. godine izvršeno je 1.726 rendgenskih pregleda i 160 pregleda skenerom i magnetnom rezonancom u toj populaciji, rekla je Jasminka Joksić. I u drugim oblastima – životno osiguranje, radiološka procena dece i sportista - snimanja se rade samo na osnovu medicinskih indikacija, dok se za potrebe potrage za skrivenim predmetima u telu radi samo endoskopski pregled.
Šef odseka SRBATOM-a za radijacijske prakse i kontrolu nuklearnih aktivnosti Milan Vujović dao je pregled praksi koje uključuju potrošačke proizvode i nemedicinsku opremu u Srbiji: stari jonizujući detektori dima, uglavnom u industrijskim i komercijalnim zgradama, još postoje, kao i oko 600 radioaktivnih gromobrana čija je deinstalacija teško izvodiva.
Kakva je uloga profesionalnih stručnih organizacija
Drugi dan konferencije bio je posvećen razmatranju uloge evropskih profesionalnih stručnih organizacija i razmeni iskustava Srbije i zemalja EU u oblasti medicinskih izlaganja.
Savetnik u Ministarstvu zdravlja Srbije Nebojša Jokić govorio je o praksama izlaganju u medicinske svrhe kojima se obezbeđuje sigurnost pacijenata. Predstavnici Slovenije, Hrvatske, Litvanije i Grčke predstavili su prakse tih zemalja u istoj oblasti.
Ekspert PLAC III projekta Stiven Evans predstavio je rezultate studije sprovedene u zemljama članicama EU koja je pokazala da je relevantna Direktiva u najvećem delu uspešno preneta u zakonodavstva tih zemalja. U oblasti opravdanosti izlaganja zračenju, zahtevi direktive su u 60 odsto slučajeva već deo nacionalnog zakonodavstva. Kako bi se taj procenat poboljšao, potreban je interdisciplinarni timski rad zdravstvenih radnika, rekao je on.
Konferencija je okupila 50 učesnika iz evropskih zemalja i Srbije, među kojima su bili predstavnici više domaćih institucija (Ministarstvo zdravlja, Institut za nuklearne nauke Vinča, Vojno-medicinska akademija, Institut za radiologiju i onkologiju Srbije, Zdravstveni centar Kladovo, Onkološki institut Vojvodine).
Skup je organizovan u okviru pordške koju PLAC III projekat pruža SRBATOM-u u usaglašavanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti.
