Tretiranje hrane i sastojaka hrane jonizujućim zračenjem je metoda koja se u svetu sve češće primenjuje kao način konzervacije hrane. U oblasti pregovaračkog poglavlja 12, PLAC III projekat pružio je podršku nadležnim institucijama Srbije u usaglašavanju zakonodavstva sa propisima EU u toj oblasti.
Podrška je pružena Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu poljiprivrede, vodoprivrede i šumarstva, kako bi se izvršila harmonizacija sa relevantnim EU zakonima i pripremila nacionalna administracija za implementaciju usaglašenog zakondavstva. U Srbiji, Zakon o bezbednosti hrane deli nadležnost između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja, upotreba izvora zračenja definisana je Zakonom o nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, dok izlazak na tržište reguliše Pravilnik o uslovima pod kojim hrana i predmeti opšte upotrebe tretirani jonizujućim zračenjem mogu biti stavljeni na tržište.
U EU, tretiranje hrane jonizujućim zračenjem uređeno je Direktivom 1999/2/EC, koja propisuje generalne i tehničke aspekte, označavanje ozračene hrane i uslove da se izda dozvola za tretiranje hrane zračenjem. Na osnovu te direktive, sačinjena je lista nacionalnih dozvola za hranu ili sastojke hrane koji se mogu tretirati jonizujućim zračenjem kao i lista objekata u zemljama članicama koji imaju odobrenje za tretman hrane zračenjem. Implementirajuća Direktiva 1999/3/EC propisuje da se u EU jonizujućim zračenjem mogu trettirati sušeno aromatično bilje, začini i začini od povrća, a kao maksimalnu dozu zračenja određuje 10kGy.
Projektne ekspertkinje Lenče Jovanovska i Jelena Vračar Filipović predstavile su na radionici održanoj 26. januara 2022. rezultate analize zakonodavstva Srbije, preporuke za harmonizaciju i predloge podzakonskih akata.
Predložena je harmonizcija kroz izradu zakonske osnove (izmene Zakona o bezbednosti hrane), predloga dva pravilnika, procedura zvaničnih kontrola hrane tretirane zračenjem, kao i utvrđivanje akredtitovanih laboratorijskih metoda. Po rečima Jovanovske, postojeći Pravilnik je dobra osnova za harmonizaciju sa relevantnim EU zakonodavstvom.
Jovanovska je navela da je u svetu zabeležen trend rasta tretiranja hrane jonizujućim zračenjem, što je vid konzervacije hrane, i to najviše u SAD i u azijsko-pacifičkom regionu. Od 700.000 tone poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na taj način godišnje tretiranih u svetu, svega je jedan odsto u Evropi. Prema izveštaju Evropske komisije, u periodu 2018-2019. godina zračenjem je tretirano 7.892 tone hrane, od čega 80 odsto u Belgiji. Zračenje hrane kao vid konzervacije podržale su Svetska zdravstvena organizacja, Američko udruženje dijetetičara i Naučni komitet EU.
Ekspertkinja Jelena Vračar Filipović predstavila je nacrt pravilnika o tretiranju hrane jonizujućim zračenjem koji se odnosi na hranu pogodnu za ishranu ljudi, kao i objekte u kojima može da se vrši zračenje hrane. Pravilnik propisuje i zahteve za označavanje hrane, kao i zahteve koje objekat mora da zadovolji da bi se u njemu vršilo ozračianje hrane. Preporuka projektnih eksperata je da komisija koja će se baviti tom oblasću treba da bude multidisciplinarna i da uključi i SRBATOM (Direktorat za radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije). Vračar Flipović je takođe predstavila procedure za službene kontrole hrane tretirane jonizujućim zračenjem.
Radionici su prisustvovali predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Instituta za nuklearne nauke “Vinča”.
Naslovna fotografija: Audiovizuelni servis Evropske komisije
