Vodič za sanaciju i remedijaciju postojećih nesanitarnih deponija komunalnog otpada (smetlišta) predstavljen je na radionici koju je PLAC III projekat organizovao 28. maja 2021. godine za predstavnike Ministarstva zaštite životne sredine.
Srbija je u velikoj meri transponovala Direktivu o deponijama otpada (1999/31/EC) kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom, kao i kroz Uredbu o odlaganju otpada, a završetak prenošenja u nacionalne zakone se očekuje do kraja godine. I odredbe Okvirne direktive o otpadu 2008/98/EC prenete su u domaće zakone, ali najveći broj deponija još ne ispunjava uslove propisane zakonom Takođe, Srbija tek treba da u svoje zakonodavstvo prenese novu Direktivu 2018/850 kojom se menja Direktiva o deponijama otpada.
PLAC III pružio je podršku Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u tranpoziciji pravnih tekovina i izradi predloga podzakonskog akta – Predloga pravilnika o odlagalištima otpada i zatvaranju deponija. Projektni ekspert Vladimir Filipović preneo je iskustva zemlje članice EU (Malte) u zatvaranju velike deponije procedurom nakon koje se procenjuje da bi čak 30 godina bilo potrebno da se lokacija obnovi. Procedura uključuje procenu rizika za okolinu, izbor tehnologije sanacije (prirodna stabilizacija, inženjersko prekrivanje, kontrola emisija…), kao i strategije remedijacije. Najveći rizik bio je uticaj na vazduh pa je na prvom mestu bila instalacija i održavanje sistema za kontrolu emisije gasova. Sakupljanje gasova u samoj deponiji vrši se čeličnim sistemima u koje je ugrađena mrežasta struktura. Tokom celog procesa sanacije bitno je raditi kvantitativnu procenu rizika.
Filipović je rekao da je ista metodologija ušla u deo srpskog Pravilnika za izradu projekata sanacije i remedijacije postojećih nesanitarnih deponija komunalnog otpada, jer sadrži potrebne tehničke principe.
Prema podacima srpske Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) koja prikuplja podatke o nesanitarnim i drugim deponijama, u Srbiji ima 11 sanitarnih deponija, 180 nesanitarnih odlagališta otpada koja ne zadovoljavaju kriterijume da se zovu deponije i više od 3.000 divljih deponija, rekla je na radionici predsltavnica SEPA Ljiljana Đorđević. Ona je navela da lokalne samouprave od 2018. godine moraju da poštuju Pravilnik o načinu vođenja evidencije i da će se dostavljanje podataka ujednačiti nakon toga. U 2019. godini, 137 jedinica LS je prijavilo da ima smetlišta, ali većina nema projekte njihove sanacije, rekla je Đorđević.
Radionici su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, SEPA, Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i lokalne samouprave Grada Valjeva.
