Izlivanje reka usled obilnih kiša u proleće i početkom leta svake godine nagna mnoge porodice da se evakuišu, a pričini i nezanemarljivu materijalnu štetu. Poplave iz 2014. godine, kada je zabeleženo desetine ljudskih žrtava, a hiljade ljudi je evakusino iz svojih domova, ostaće upamćene kao jedna od najvećih prirodnih katastrofa koja je pogodila Srbiju.
Stoga nas nove poplave iznova podsećaju na ono što je ranijih godina izgubljeno, a istovremeno upućuje na humane i dobre ljude, i solidarnost koja je iskazana u nevolji. Svako pomaže koliko može: komšija navuče gumene čizme i odlazi kod prvih suseda da im decu odvede na bezbedno, iz vode izvuče pokućstvo ili od poplave spasi stoku iz tora.
Još je bolje kada katastrofu možemo da sprečimo.
Zato je Evropska unija prethodnih godina, ne samo izdvojila milione evra da se pomogne onima koje je poplava najviše ugrozila, već je i ulagala u prevenciju poplava. Stanovnici Valjeva i Obrenovca među onima su koji zbog te podrške danas žive znatno bezbednije.
Konkretno, u Valjevu je Evropska unija finansirala rehabilitaciju pet kilometara nasipa duž reke Kolubare. Kada je u pitanju reka Obnica, EU izvodi radove na još jednom kilometre nasipa.
Grad je pošteđen štete koja bi nastala izlivanjem reke, a Valjevci su pošteđeni straha koji se javljao svakom jačom kišom.
Slično tome, Obrenovac je takođe bio dobro zaštićen od nedavnih poplava, jer je više od 40 kilometara odvodnih kanala već očišćeno, popravljene s. i obnovljene pumpe i rekonstruisane crpne stanice.
Samo u taj projekat uloženo je 19 miliona evra koje je donirala Evropska unija, i još pola miliona evra Austrijske razvojne agencije. Više o tome pročitajte u zasebnoj vesti.
Bolje sprečiti nego lečiti
Važno je znati da sistem zaštite od poplava između ostalog podrazumeva nadogradnju nasipa, čišćenje i održavanje korita reka i rehabilitaciju i popravku crpnih stanica, i do sada se pokazao kao uspešan u odbrani ljudi. Evropska unija još uvek radi na nekoliko projekata zaštite od poplava, i oni su u toku u Svilajncu, Paraćinu, Obrenovcu, Valjevu, Surčinu, Mačvi…
Takođe, posebna oprema je kupljena i poklonjena posebna oprema srpskim vlastima za poboljšanje upravljanja katastrofama, uključujući prenosne uređaje za prečišćavanje vode, pumpe za transport vode i mobilne zidove za zaštitu od poplava.
Više od dva miliona ljudi imalo je koristi od te evropske donacije.
Konkretno, do kraja 2018. godine izgrađeno je preko 230 kuća, dok je gotovo 2.500 kuća pogođenih poplavama renovirano u različitim opštinama. Čitava zgrada je podignuta u Obrenovcu, opštini koja je najteže pogodila, kako bi se obezbedilo socijalno stanovanje za preko 40 porodica koje su izgubile sve što su imalo u poplavama.
“Prezadovoljni smo što konačno možemo da malo uživamo i odmorimo nakon skoro dve godine, da spavamo u čistoj, toploj i skoro novoj kući”, rekao je Dragoljub Popović iz Obrenovca, kada je 2016. godine postao jedan od prvih 124 korisnika čije kuće su obnovljene u okviru Programa pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji.
“Mojom penzijom od 18.000 dinara jedva mogu da platim račune i kupim hranu, a kamo li da obnovim moju poplavljenu kuću. Sada je sve sređeno, imamo novo kupatilo, okrečene zidove, postavljene laminate i nove prozore i vrata. Ne možemo rečima iskazati svoju zahvalnost za ovakvu pomoć”, rekao je Dragoljub tada.
Blizu 40.000 porodica poljoprivrednka dobilo je podršku u stočnoj hrani, sadnica mavoća, životinjama, ozimim usevim i obuci.
Zahvaljujući rekonstrukciji 15 osnovnih i srednjih škola i izgradnji jedne nove škole i jednog vrtića, više od 13.000 učenika i nastavnika ponovo je dobilo uslove za učenje i rad.
EU je takođe rekonstruisala sistem za snabdevanje pijaćom vodom u Trsteniku, obnovila 12 kilometara regionalnog puta Korenita-Krupanj, sanirala 24 klizišta, izgradila dva nova i popravila četiri mosta.
Evropska unije je od majskih poplava 2014. do sada, u Srbiji uložila više od 170 miliona evra za oporavak od ove katastrofe, ali i za sprečavanje budućih poplava.