Četrnaest novinara iz deset medijskih kuća istraživalo je
tokom medijske posete Rumuniji koje su rpednosti članstva zemlje u Evropskoj
uniji i kako rumunski građani žive danas, 15 godina nakon što je zemlja postala
punopravna članica. Od 9. do 15. oktobra, novinari su u okviru projekta “Puls
Evrope” obišli nekoliko gradova u Transilvaniji, kao i prestonicu Bukurešt.
Program je omogućio susrete sa predstavnicima centralnih i lokalnih vlasti, kao
i civilnog sektora i obilaske EU projekata. To je bila osnova za novinare
RTS-a, Radio-televizije Vojvodine, N1, Tanjuga, dnevnih listova Politika i Nova,
Radio Beograda i Radio Novog Sada, kao i nedeljnika Vreme i portal Ist Media,
da započnu svoje reportaže.
Sloboda da se radi, putuje i studira je ono po čemu građani najviše prepoznaju EU, ocena je Oane Popesku iz nevladine organizacije Global fokus. U zemlji su najviše napredovali oni sektori na kojima se najviše instistiralo tokom pristupanja, a to su vladavina prava i antikorupcija, dodala je ona.
Borba protiv korupcije nametnula se kao najznačajnija tema, nakon poseta Nacionalnom direktoratu (DNA) i Nacionalnoj agenciji za integtitet (ANI). Tužiteljka Nacionalnog direktorata za borbu protiv korpucije Anka Žurma predstavila je srpskim novinarima istorijat i rezultate te institucije za 20 godina rada: 15.000 ljudi poslato je pred sud pod optužbama za korupciju, među kojima dva premijera, 100 poslanika, 400 gradonačelnika. “Za nas niko nije nedodirljiv i to je dovelo i do promene mentaliteta naših građana”, rekla nam je tužiteljka Žurma, ističući da je politićka volja bila ključna za uspeh DNA. U tekstu na naslovnoj strani, Politika prenosi više detalja.
Administrativna borba protiv korupcije vodi se kroz ANI – Nacionalnu agenciju za integritet, koja radi na prevenciji korupcije. Od 105 zaposlenih, 55 je inspektora koji trenutno rade na 77 slučajeva. Od 2007, kada je osnovana, ANI je svojim radom sprečila odliv čak 290 miliona evra. Predstavnici civilnog društva kažu da Rumunija može više da učini u borbi protiv korupcije, posebno na loklanom nivou koji nije obuhvaćen radom DNA. Više u tekstu “Komšijski recept za borbu protiv korupcije” nedeljnika Vreme.
Osim u borbi protv korupcije, Rumunija je bila uspešna i u korišćenju kohezionih i strukturnih fondova EU, što su učesnici medijske posete mogli da vide u transilvanijskim gradovima. Tako je Alba Julija, sa svojih 74.000 stanovnika, zahvaljujući agilnoj i profesionalnoj lokalnoj upravi, uspela da iskoristi 200 miliona evra donacija EU u poslednjih 15 godina. Tim sredstvima obnovljena je tvrđava, unapređen javni prevoz, poboljšana energetska efikasnost zgrada, obnovljene su bolnice, preneo nam je projektni menadžer u gradskoj upravi Tudor Drambarean. Grad je na putu da postane prvi “smart city” u Rumuniji, a već je značajno turističko središte. Više u reportaži Radio-televizije Vojvodine, programa na rumunskom. U neposrednoj blizini grada je i prvo digitalno selo o Rumuniji – Čugud, čiji je moto “Ciugud – too good to be true”. Da nije reč o “običnom” mestu vidi se na prvi pogled: selo je pokriveno wi-fi mrežom, na lokalnoj pumpi dominiraju punjači za električne automobile a osnovna škola opremljena je ne samo pametnim tablama, već i sistemom praćenja kvaliteta vazduha u učionicama i robotom za reciklažu. Čugud je privukao 40 miliona evra, rekao nam je predsednik opštine George Damian.
Investicije su bile velike i u poljoprivredu, za šta je možda najbolji primer selo Baleni u okrugu Dambovica, gde su uz sredstva EU poljoprivrednici dobili šansu za nove plastenike koji obuhvataju 800 hektara, pa tako to selo sada pokriva više od sedam odsto tržišta cele Rumunije. Učesnici medijske posete imali su prijatno iznenađenje kada su ih u Baleniju dočekali đaci u srpskoj narodnoj nošnji: selo sa čak 8.700 stanovnika ima rumunski i srpski deo u kome žive potomci Srba iz Makedonije koji su tu došli u 17. veku. Više u prilogu Radio Beograda 1.
U Oradei, novinari su obišli termoelektranu izgrađenu uz sredstva EU i videli kako je grad sa okolinom praktično sada energetski nezavisan i nema potrebe za uvozom energenata, o čemu piše Tanjug u svom izveštaju, a prenosi Blic. Radio Novi Sad posvetio je istoj temi celu emisiju u programu na rumunskom.
Poseta Rumuniji morala je da uključi i obilazak zamka Bran, poznatijeg kao Drakulin, kao i kratak obilazak Brašova. Tako su novinari i članovi projektnog tima imali priliku da obiđu dobar deo Transilvanije, jedne od najznačajnijih rumunskih turističkih destinacija.
