Novinari devet medijskih kuća iz Srbije specijalizovani za sektor poljoprivrede imali su priliku da tokom višednevne posete Hrvatskoj istraže kako hrvatski poljoprivrednici žive i rade nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju, koliko koriste EU fondove i kako se spremaju da uđu na zajedničko tržište.
Posetu je organizovao projekat “Puls Evrope – medijske posete EU” i okupila je četrnaest novinara i snimatelja koji su od 29. avgusta do 3. septembra 2021. boravili u Hrvatskoj. Tematska poseta “Iskustvo Republike Hrvatske - EU koordinacija i poljoprivredna politika” okupila je novinare agencije Beta, televizija RTS, RTV i N1, Radio Beograda 1, Radio Novog Sada, dnevnih listova “Politika” i “Danas” i magazina “Agrobiznis”. Tokom pet dana, oni su imali susrete sa predstavnicima nadležnih hrvatskih institucija i obilazili poljoprivredna gazdinstva u Zagrebačkoj županiji, Međimurju, Gorskom Kotaru i Istri. Zajedno sa novinarima, u poseti su bili i predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije i Nacionalnog konventa o EU.
Program posete, osmišljen sa domaćinima u Hrvatskoj – Centrom za prenos znanja Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, Hrvatskom poljoprivrednom komorom i Ministarstvom poljoprivrede Republike Hrvatske – omogućio je uvid u promene koje je članstvo u EU donelo hrvatskim poljoprivrednicima, kojima je sada dostupan Fond ruralnog razvoja vredan 2,4 milijarde evra za period 2014-2020. Prvog dana posete, u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova, novinari su dobili pregršt informacija, posebno u razgovoru sa šeficom nekadašnje pregovaračke grupe za poglavlje 11 Ružicom Gelo. Kao jednu od preporuka Srbiji, ona je istakla obavezno angažovanje konsultanata koji poljoprivrednicima pomažu da dobro pripreme prijave za sredstva iz pretpristupnih fondova EU.
Predsednik Hrvatske poljoprivredne komore Mladen Jakopovič preneo je da su prvih godina po ulasku u EU hrvatski farmeri iskoristili jedva 10 odsto pomoći iz EU fondova, ali da poslednje dve-tri godine korišćenje pomoći rapidno raste, prenela je Beta u svom izveštaju. U Agenciji za plaćanja u poljoprivredi, novinari su mogli da čuju da je prva prijava u vreme pretpristupnih fondova “bila teška 57 kilograma” fascikli i papira, a da je danas proces podnošenja prijava za EU sredstva potpuno digitalizovan.
Plavi krompir i ekološko stočrstvo
Kako živi i radi jedan vlasnik porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ispričao je Damir Mesarić iz sela Belica u hrvatskom Međimurju, koji se bavi proizvodnjom krompira na 100 hektara, uz fondove EU gradi savremeno skladište i zadovoljan je svojim poslovanjem. Kaže da na početku nije bilo lako i da je trebalo proći dosta obuka, ali da se korišćenje EU fondova isplati i da su oni “unapredili celu poljoprivredu” (više u reportaži N1). Gosti iz Srbije dobili su kao poklon po pakovanje plavog krompira i obilazak spomenika krompiru u tom bogatom međimurskom selu. Ekološko stočarstvo u Gorskom Kotaru na farmi od 450 hektara u mestu Lič (uzgoj krava francuske rase aubrak) još je jedan uspešan primer korišćenja EU fondova: vlasnik Željko Mihelić kaže da ih koristi od 2015. godine, a prva podrška koju je dobio iznosila je čak 1,6 miliona evra.
Prednosti članstva: veće tržište i devet puta veća zarada
Hrvatska ima 31 proizvod koji nosi Zaštićenu oznaku geografskog porekla na nivou EU (PGI - Protected Geographical Indication), a novinari su imali priliku da vide kako nastaje poslednji registrovan proizvod, slani kolač “rudarska greblica”, u porodičnoj pekari Nikl u selu Rude kod Samobora. EU oznake kvaliteta su šansa da se podstakna konkurentnost proizvoda i planira se kampanja kako bi javnost bila obaveštena da su te oznake u stvari garancija kvaliteta, saznali su novinari tokom posete Ministarstvu poljoprivrede. Predstavljajući kako su tekli pregovori u poglavlju 11, direktorka Uprave za poljoprivrednu politiku, EU i međunarodnu saradnju Anita Sever rekla je, između ostalog, da je samo tehnička pomoć EU ministarstvu iznosila 75 miliona evra.
Poruke za srpske poljoprivrednike
Obavezno angažovanje konsultanata u pripremama za apliciranje za EU fondove, udruživanje malih proizvođača, rešavanje imovinskog statusa farmi i transparentnost poslovanja ključne su poruke svih sagovornika u Hrvatskoj za dobro koriščenje pretpristupnih fondova EU. Urednik magazina “Agrobiznis” Goran Đaković za emisiju “Brazde” Radio-televizije Vojvodine kaže da je “osnovna poruka našim poljoprivrednicima da će morati da se udružuju, jer je to uslov njihovog opstanka”, dok reporter RTS-a Zoran Slepčević kaže: “Poruka koji mi novinari treba da prenesemo poljoprivrednicima u našoj zemlji jeste da, ako žele da koriste sredstva iz EU fondova, moraju da shvate poljoprivredu kao ozbiljan biznis”.
Svetlana Đurović iz Ministarstva poljoprivrede o poseti kaže da je program omogućio kompletne informacije od svih relevantnih učesnika, a da je bilo jako korisno čuti neposredno iskustvo proizvođača. Novinarka lista “Danas” Ljiljana Bukvić kaže da joj je medijska poseta puno značila nakon dve godine pandemije koja je onemogućila i putovanja i susrete, što je uticalo na rad novinara i kvalitet informacija: “Ovih pet dana je zato bilo dragoceno, a najbolji pokazatelj je to što sam do sada od onoga što smo čuli tokom naše male avanture po Hrvatskoj objavila pet članaka. Neposredna komunikacija sa ljudima je nezamenljiva”.
Broj objavljenih medijskih priloga nakon posete Hrvatskoj – 38 - najbolje ilustruje važnost teme, interes medija ali i koliko je značajno njeno istraživanje kroz neposredno iskustvo zemlje suseda a člana EU. Dodatna vrednost posete bio je i susret sa hrvatskim novinarima koji su pokrenuli inicijativu za stvaranje mreže agrarnih novinara jugoistočne Evrope.
