Beograd 30. maj 2023. – U zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu juče je održana regionalna konferencija „Zaštita vazduha“, koju je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i partnerima na projektu „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Cilj ovog događaja je bio da omogući razmenu iskustava o merama zaštite, kao i da predstavi uspešna rešenja za unapređenje kvaliteta vazduha.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava i lokalnih samouprava iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije, kao i Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, ambasade Švedske u Srbiji i međunarodnih organizacija.
„Zvanična merenja kvaliteta vazduha potvrđuju da su građani širom regiona veoma izloženi zagađenom vazduhu, posebno u gusto naseljenim područjima, poput velikih gradova. Kako bismo pomogli da gradovi i opštine u Srbiji imaju čistiji vazduh podržali smo 12 lokalnih samouprava da razviju i unaprede Planove kvaliteta vazduha, dok smo za predstavnike 17 lokalnih samouprava obezbedili obuke za planiranje mera zaštite vazduha na osnovu podataka o kvalitetu vazduha“, rekao je zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Anas Karman.
On je takođe naveo da je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ kroz javne pozive u toku 2022. godine dodeljeno više od 200.000 dolara finansijske podrške za pet inovativnih rešenja za čistiji vazduh, uključujući projekat poboljšanja kvaliteta vazduha zamenom neefikasne i zagađujuće individualne kotlarnice u školskom kompleksu u Sokobanji čistijom alternativom – otpadnom termalnom vodom iz banjskih kupatila, projekat unapređenja efikasnosti sagorevanja u individualnim ložištima, „Ulični prečistač vazduha“ - pametnu nulto-energetsku gradsku mrežu uređaja za kontrolu zagađenja vazduha sa digitalnim daljinskim upravljanjem, softversko i hardversko rešenje za poboljšanje funkcionalnosti i efikasnosti sagorevanja u individualnim ložištima, u uređajima za sagorevanje na čvrsto gorivo, kao i projekat poboljšanja kvaliteta vazduha unapređenom infrastrukturom za električna vozila u Beogradu koja će omogućiti upotrebu baterija napunjenih solarnom energijom.
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sara Pavkov, istakla je da je to ministarstvo pionir u raspisivanju javnih konkursa za sufinansiranje projekata pošumljavanja i smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora i kotlarnica. Tako je, u 47 lokalnih samouprava, za projekat zamene kućnih peći tokom 2021, 2022. i 2023. godine izdvojeno 350 miliona dinara dok je za projekat uklanjanja kotlarnica u 76 jedinica lokalne samouprave, za pomenute tri godine, opredeljeno oko 620 miliona dinara.
“Vlada Republike Srbije usvojila u decembru 2022. godine Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine. Programom je definisano 17 mera i 49 aktivnosti koje će se u narednom periodu sprovoditi sa ciljem poboljšanja kvaliteta vazduha. Kao mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, između ostalih, preporučeno je pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta lošijeg kvaliteta ili koje prethodnih godina nije davano u zakup, javnim institucijama preporučuje se da izvrše gašenje kotlarnica kapaciteta ispod 50 MW, koje kao energent koriste ugalj, mazut ili ulje za loženje, a za koje postoje tehničke mogućnosti za priključenje na sistem daljinskog grejanja ili priključenje na gasovod. Takođe, Agencija za zaštitu životne sredine zadužena je da, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i jedinicama lokalne samouprave, primenjuje indeks kvaliteta vazduha u Republici Srbiji koji je u skladu sa Evropskim indeksom kvaliteta vazduha”, istakla je Pavkov.
Antoan Avinjon, programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji, rekao je da lokalne samouprave imaju važne nadležnosti u zaštiti vazduha. „Što je još bitnije“, dodao je Avinjon, „gradovi i opštine mogu da preduzmu značajne akcije kao što je identifikacija glavnih lokalnih zagađivača i da se angažuju kako bi se obezbedilo smanjenje zagađenja vazduha i praćenje rezultata.“
„U okviru programa „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, zajedno sa UNDP-em, nastojimo da pomognemo lokalnim samoupravama da reše izazove sa kojima se suočavaju u procesu planiranja i sprovođenja konkretnih mera, a 5. juna će biti objavljen novi poziv lokalnim samoupravama za sufinansiranje mera zaštite vazduha. Ideja je da se jedinicama lokalne samouprave, koje su već pripremile lokalne planove kvaliteta vazduha ili značajno napredovale u planiranju kvaliteta vazduha, pomogne da sprovedu konkretne mere”, istakao je Avinjon i pojasnio da će se na konkursu primenjivati princip sufinansiranja, do 50% ukupne vrednosti rešenja, sa minimalno 20.000 dolara i maksimalno 40.000 dolara za manje projekte i 40.000 do 80.000 dolara za velike projekte. Preostala sredstva gradovi i opštine treba da obezbede iz sopstvenog budžeta ili iz drugih izvora.
Prva sekretarka Ambasade Švedske u Beogradu Ida Rojtersvord rekla je da Švedska podržava regionalne i bilateralne projekte na Zapadnom Balkanu kroz Švedsku razvojnu agenciju (SIDA), kao i regionalne i bilateralne projekte na Zapadnom Balkanu za poboljšanje kvaliteta vazduha koristeći okvir i iskustvo EU za pokretanje bolje politike, praćenje i ulaganje u mere.
„Zagađenje vazduha je veoma značajna tema za zdravlje svih i ključno je pitanje za regionalnu saradnju. Kao zemlja koja predsedava Evropskim savetom, Švedska je posvećena podršci zelenoj tranziciji u Evropskoj Uniji i na Zapadnom Balkanu. Zagađenje vazduha je teško i izazovno pitanje koje zahteva dobro praćenje, dobro planiranje, pametne mere i značajna ulaganja. Danas smo se okupili da podelimo iskustva i naučene lekcije kako bismo brže i bolje rešili ovu temu na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou.”
Učesnici konferencije su govorili o izazovima sa kojima se suočavaju lokalne samouprave u regionu kao što su određivanje glavnih izvora zagađenja, odabir optimalnih mera za sprečavanje i smanjenje zagađenja, kao i obezbeđivanje finansijskih sredstava za sprovođenje mera zaštite vazduha.
Kao primer dobre prakse istaknuto je Užice koje je, za poslednjih osam godina, izdvojilo više od 250 miliona dinara za sufinansiranje zamene ložnih uređaja i energetsku sanaciju objekata, tako da danas mazut kao energent u tom gradu koristi samo jedna kotlarnica, dve kotlarnice koriste pelet, a ostalih devet su konvertovane na gas.
Govorilo se i o poskupljenju energenata koje je najviše pogodilo socijalno ugrožena domaćinstva. S obzirom da ona za grejanje najčešće koriste neefikasne uređaje, često starije i od 30 godina, Grad Užice im je omogućio nabavku ložnih uređaja koji troše manje energenata, bolje greju i manje zagađuju okolinu. Učesnici su istakli da je neophodno brižljivo osmisliti podsticaje za građane kako niko ne bi bio izostavljen.
U okviru konferencije je predstavljen i proces planiranja kvaliteta vazduha u Severnoj Makedoniji. Rezultati istraživanja o izvorima zagađenja vazduha u Skoplju pokazali su da je sagorevanje drva za ogrev najveći izvor ekstremnog zagađenja vazduha, posebno u zimskim mesecima. Na drugom mestu je saobraćaj, a na trećem sagorevanje na otvorenom, stoga je zaključak studije da je neophodno staviti akcenat na zamenu izvora toplote i unapređenje energetske efikasnosti, posebno u individualnim domaćinstvima.
Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.