Primeri najbolje evropske prakse u zaštiti životne sredine iz Italije, Danske i Francuske koje su kroz projekat “Puls Evrope” istraživali novinari domaćih medija predstavljeni su javnosti u Beogradu i Novom Sadu, u saradnji sa časopisom Ekolist i uz učešće stručnjaka za ekologiju i klimatske promene. Istovremeno, predstavljen je “Zeleni pulsEvrope”, specijalno izdanje Ekolista koje sadrži autorske tekstove o zaštiti životne sredine nastale tokom medijskih poseta.
Ekolist je jedini štampani časopis u Srbiji koji se
bavi temama zaštitne životne sredine, a u izdanju “Zeleni puls Evrope”
objavljeno je više od 15 priloga
novinara koji su istraživali teme životne sredine, cirkularne ekonomije,
održivog razvoja, klimatskih promena u Grenoblu, Ljubljani, Kopenhagenu,
Barseloni, Trstu i drugim evropskim gradovima. Na promociji u Beogradu
održanoj 31. januara, vođa projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“ Marina
Rakić izjavila je da je zaštita životne sredine bila na prvom mestu od svih
tema medijskih poseta i u smislu interesovanja novinara i nastalih tekstova.
Klimatolog Vladimir Đurđević je predstavio detaljno istraživanje o zagrevanju
planete. On je rekao da Evropska unija ozbiljno shvata problem klimatskih
promena i da “Zeleni dogovor predstavlja najveće sinhronizovano investiranje u
transformaciju društva”. Rezultati tog dogovora su već vidljivi, rekao je
Đurđević i ocenio da će se u tom smsilu trend objavljivanja medijskih priloga o
zaštiti životne sredine nastaviti.
Novinarka Radio Novog Sada Dragana Ratković detaljno je učesnicima predstavila zašto je Grenobl Evropska zelena prestonica: grad sa 450 kilometara biciklističkih staza, koji je već dekarbdonizovao gradske javne ustanove i sprovodi projekat autonomnih zgrada, takođe mnogoi ulaže u održivi razvoj i očuvanje biodiverziteta. Novinarka RTS-a Maja Stojanović prenela je svoja iskustva iz medijske posete severu Italiji, gde je obišla modernu spalionicu otpada u Trstu i istraživala kako đaci u italijanskim školama od najranijih razreda uče o ekologiji i održivom razvoju. “Italijani su veoma dobri u recikliranju – šprocenat reciklaže je 79 odsto, i bila sam svedok kako porodica mojih domaćina pažljivo sortira otpad u posebne kese sa čipovima”, rekla je ona.
Promocija “Zelenog pulsa Evrope“ u Novom Sadu, održana 23. februara u Kulturnoj stanici Eđšeg, protekla je u znaku razgovora sa predstavnicima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i predstavljanja uspešnih primera iz Danske i Italije.
Predstavnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Alen Kiš rekao je da je raspored šumskog pokrivača u Srbiji neravnomeran - na nivou zemlje pođumljeno je 30 odsto površina, a u Vojvodini svega sedam odsto. Iako se poslednjih godina izdvajaju značajna sredstva za pošumljavanje, odziv stanovništva i privrednih subjekata nije veliki, rekao je Kiš koji ocenjuje da rešenje treba da bude, kao i u svetu, agrošumarstvo kome treba težiti.
Novinarka Ekolista, Majda Adlešić koja je boravila u medijskoj poseti Danskoj, predstavila je ekološka rešenja u Kopenhagenu koji u samom gradu ima Kopenhil, postrojenje sa spalionicom otpada koje proizvodi toplotnu i električnu energiju ali na svom vrhu ima - skijalište. U obližnjem Hilerodu je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali je ispod zemlje a na svom krovu ima ekološki park.
Danska je dobar primer za nas i za druge države regiona jer su oni vodeća zemlja po pitanju rešenja u zaštiti životne sredine u Evropi, rekla je Adlešić i dodala da je na nju najveći utisak ostavilo upravo spajanje uređenja predela sa rešenjima kako rešiti ili unaprediti određene probleme u oblasti zaštite životne sredine. Promocijama u dva grada prisustvovali su novinari, predstavnici nevladinog sektora i institucija.
