Za poljoprivrednu delatnost potrebni su dobri uslovi životne sredine, koji omogućavaju poljoprivrednicima da maksimalno iskoriste prirodne resurse, proizvode raznovrsne proizvode i tako zarađuju za život. Istovremeno, poljoprivreda doprinosi održivom razvoju ruralne sredine, omogućava seoskom stanovništvu da proizvodnjom i prodajom zdrave i bezbedne hrane ostvare prihode.
Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) Evropske unije, nastala još 1962. godine sa ciljem da se zadovolje potrebe evropskog stanovništva za hranom, do današnjih dana se pokazala veoma uspešnom. Ne samo što je ostavren njen osnovni cilj, nego je donela i ekonomski rast i podstakla proizvodnju kvalitetnije hrane. Današnji cilj ZPP je, pre svega, da istovremeno obezbedi stabilno snabdevanje stanovništva kvalitetnom i bezbednom hranom po pristupačnim cenama, ali i odgovarajući prihod poljoprivrednicima, koji će im omogućiti modernizaciju i razvoj proizvodnje.
„Zajednička poljoprivredna politika je cilj kojem stalno stremimo i koji pokušavamo da dostignemo. Poslednja reforma ZPP, čija je primena odložena za početak 2023. godine, daje nam prostora da domaću poljoprivrednu politiku pokušamo što više da približimo ZPP“, rekla je Milanka Davidović, šef Odseka za evropske integracije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na konferenciji posvećenoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zelenoj arhitekturi. Konferenciju, koja je održana na 89. Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, zajednički su organizovali ministarstvo i projekat „Jačanje kapaciteta za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike“, koji finansira Evropska unija.
Reformisana ZPP mnogo je više fokusirana na zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, zatim očuvanje biološke raznolikosti i održivo korišćenje resursa, kao i očuvanje pejzaža. Sve ovi elementi zajedno čine zelenu arhitekturu u poljoprivredi koja će kroz novu ZPP dobiti značajnu podršku.
„Novo u odnosu na prethodnu ZPP, a tiče se zelene arhitekture je pojačana uslovljenost, čiji je cilj podizanje svesti poljoprivrednika o potrebi poštovanja određenih uslova i standarda. Tu su zatim eko-šeme, sektorske intervencije za voće i vino, a važan korak u spovođenju zelene arhitekture je jačanje poljoprivredne savetodavne službe i sistema poljoprivrednog znanja i inovacija“, rekla je vođa EU projekta Snježana Španjol na konferenciji.
Ona je objasnila i da u Srbiji nije obavezno poštovanje standarda zelene arhitekture u poljoprivredi, a da su preporuke u tom pravcu da se izradi jedinstveni vodič dobre poljoprivredne prakse koji bi se u početku primenjivao na dobrovoljnoj osnovi, a posle toga uvoditi uslove i zahteve u skladu sa definisanim prioritetima. Potrebno je takođe jačati saradnju nadležnih službi sa poljoprivrednim gazdinstvima, raditi na obuci i informisanju poljoprivrednika.